75 година велике Звезде!
„Седамдесетпет година Спортског друштва Црвена звезда! Седамдесетпет година радости, победа, пораза, среће, страсти, па и туге. Спортско друштво Црвена звезда је прича о угледу и значају спорта. Прича о успоменама на велике победе. Прича о великим клубовима. Прича о изузетним резултатима Звездиних спортиста који су 75 година представљали и убудуће ће представљати амбасадоре спорта своје Црвене звезде, Београда и Србије.“ (Зоран Аврамовић, главни и одговорни уредник Звездине ревије и директор Црвена звезда маркетинга, из уводника број 669)
На данашњи дан пре 7 година, пред препуним трибинама базена на Ташмајдану, ватерполисти Црвене звезде су били успешнији у четвртфиналном дуелу од мађарског представника Сегедина и пласирали се на Фајнал фор Лиге шампиона, управо у Београду.
Црвено-бели су били на пола пута између јаве и сна. Идилична атмосфера у београдском „одеону“ снова. Април у Београду је сам по себи идиличан, гласник пролећа, које нигде не оставља такав утисак и мирис. Као печат. Донео је са собом и глас победе и историје, остварење сна једне летње ноћи, месец дана касније.
Као и свака велика љубав са бајковитим крајем, и ова прича је имала филмске успоне и падове. Чак и услед великих финансијских проблема после освајања првог трофеја у сезони, сви до једног су били један. И написали историју.
Дејан Савић и његова екипа су направили подвиг већ у том тренутку, који је мало ко могао да очекује и поред тима и играча које је имао на располагању, јер им је то био први наступ у најелитнијем клупском такмичењу у историји клуба (сезону раније Звезда је играла у квалификацијама). Црвено-бели су имали сезону раније двобоје са Орадеом и Посилипом и били на корак од пласмана у завршницу Еврокупа.
13.јануара 2013. године Црвена звезда је у невероватно узбудљивој и драматичној утакмици, правом финалу, савладала „вечитог ривала“ после продужетка голом Душка Пијетловића резултатом 9:8 и освојила први Куп у историји, и први пехар у историјској сезони. Тачно три године после новог покретања клуба.
До дуела са Сегедином Звезда је стигла као друга у групи Б у дуелима са дубровачким Југом, Олимпијакосом, Монпељеом и Кројцлингеном, уз скор од пет победа и три пораза. У првом мечу на Новом Београду поражени су црвено-бели од Југа (6:10). У осмини финала противник је био Егер, још један представник из Мађарске.
Већина црвено-белих ватерполиста из шампионске екипе управо апострофира меч против Егера у Београду и победу 13:6, уз невероватну партију и у базену и на трибинама, као кључни детаљ у сезони, уз освајање Купа Србије у јануару 2013. на Бањици.
У реваншу у Мађарској резултат је био 8:8, па је жреб 25.марта 2013. године у Риму заказао нови српско-мађарски меч. Први меч у Сегедину одигран 17.априла 2013. је био историја за себе. Сегедин је водио 5:1, Црвена звезда је потпуно преокренула резултат и славила 5:7. Денис Шефик је био несавладив, бранио је немогуће.
Пре реванша са тадашњим освајачем Купа Мађарске, црвено-бели су имали обавезе на старту финалне серије плеј-офа домаћег шампионата. 27.априла 2013. очекујући прво финале АБА лиге у Лакташима, уз прослављање повратка у Евролигу кошаркаша, дан после 27. титуле одбојкашица које су изнеле пехар на „Маракану“ пред меч фудбалера са Доњим Сремом (1:0) у борби за титулу, ватерполисти су савладали Раднички из Крагујевца после два продужетка голом Вапенског, 10:9.
Само три дана после таквог меча, веома исцрпљујућег, историја је куцала на врата. У том тренутку најбитнији меч.
Сегедин је веома добро отворио реванш утакмицу. Постигли су гол у првом нападу преко Аљоше Кунца, узвратио је Страхиња Рашовић у ситуацији са играчем више, али су гости успели да одрже ритам који су наметнули током целе прве четвртине, што им је олакшало искључење Николе Рађена са правом замене, па је после првих осам минута Звезда била у дефициту – 1:3.
Заиста френетична атмосфера и подршка коју су пружали навијачи Црвене звезде својим љубимцима је „носила“ играче у базену и није могла да не доносе резултат. Звезда је фанатичном и агресивном одбраном, карактеристично за ову екипу, успела да избаци противника из колосека.
У другом периоду пробудио се наш тим. Звезда је „фудбалском“ акцијом изиграла противника. Зашто Андрију Прлаиновића називају „компјутер у води“ могли смо да видимо на делу – Страхиња Рашовић је после фантастичном додавања капитена Прлаиновића, упослио брата Виктора, који је неометан постигао свој први гол за 2:3. Ватерполо „тика така“. Држали су се представници северног суседа, Кунац је постигао још један погодак (2:4). Један од заштитних знакова Прлаиновића јесте шут након фаула, „изронио“ је див српског и светског ватерпола и матирао голмана противника за 3:4. Торок је погодио за 3:5, али тада на сцену ступају Андрија Прлаиновић и Душко Пијетловић. Пијетловић је на одличну асистенцију Страхиње Рашовића постигао први гол и смањио предност Сегедина, да би Прлаиновић на истеку напада изједначио архитектонски прецизним ударцем за 5:5. Звезда је до преокрета стигла другим голом Пијетловића, после нове ситуације са играчем више – 6:5.
Велику борбу смо видели и у наставку. Прлаиновић је постигао свој трећи гол за 7:5, али нису се предавали гости. После дуго времена, више од осам минута, Торок је прекинуо Звездину серију и постигао други везани гол за свој тим у том размаку, да би Сомођи изједначио на 7:7. У обе ситуације Сегедин је имао играча више. Борис Вапенски се побринуо да у последњи квартал Звезда уђе са вођством, први гол за 8:7, 4 секунде пре краја четвртине. Прлаиновић је послао теледириговану лопту ка Вапенском, одмах након искључења Кунца, Вапенски је хладнокрвно реализовао шансу.
Мађари се одмах враћају у игру, Мартон Шивош је постигао ефектан погодак, али није дао капитен Прлаиновић и да стекну предност. Четврти гол, још лепши од Шивошевог за 9:8. Рововска борба се водила у одбрани, Душко Пијетловић и Петар Ивошевић су се лавовски носили са сидрашима Сегедина. Шивош је искористио треће искључење Марка Аврамовића и погодио за 9:9, а наду гостима да би можда могли до Фајнал фора улио је гол Аљоше Кунца након контранапада на уласку у шести минут последње деонице за прво вођство након друге четвртине, 9:10. Наду је угасио Страхиња Рашовић након двадесетак секунди после искључења Декера и нове асистенције капитена Прлаиновића, 10:10. У тим тренуцима је славље већ почело. Песма са трибина је носила играче као амплитуде таласа које осцилују од мањих ка већим. Торок је лепом асистенцијом упослио Молнара који је погодио и донео победу Сегедину на Ташмајдану 30 секунди пре краја, 10:11. Звезда је имала последњи напад, чувала лопту, Сегедин је успео да за две секунде упути ударац ка голу Шефика, али време је већ истекло.
Бајка се наставила. До меча полуфинала против Барселонете уживали смо у спектакуларним мечевима финала плеј-офа првенства Србије. У мајсторици, 15.маја 2013. Звезда је стигла до титуле након 20 година, Никола Рађен прелепим голом савладао Радића и потврдио победу. И други пехар у сезони.
Организацију Фајнал фора је добио Београд, што је била огромна предност Звезде. После невероватних тренутака током сезоне, није био крај. Оно најлепше је тек долазило.
Црвено-бели су одиграли одличан меч у полуфиналу и срушили шпанску Барселонету (9:5), и на тај начин стигли на корак од несвакидашњег успеха, јер Звезда у ватерполу није имала трофејну историју као у осталим спортовима. До тог тренутка.
Финале је за анале. Несвакидашње, незаборавно. 1.јуна 2013. године на базену на Бањици Звезда је засијала шести пут. Сан летње ноћи је постао јава.
Пуне трибине су славиле титулу првака Европе. Велика подршка против фаворита и снажног противника, који је у групној фази два пута савладао изабранике Дејана Савића. Блистао је Денис Шефик, који је бранио немогуће ударце ватерполистима Југа. Звезда је имала предност, Југ преокренуо, Марко Аврамовић погодио за 8:7 и за трофеј првака Европе. Денис Шефик одбранио пехар!
Остаће у сећању и тајм-аут, који је у одлучујућим тренуцима затражиовелики Дејан Савић, који је играчима рекао: “Ништа, само да се мало одморите“.
У наредној сезони Звезда је одбранила дуплу круну, освојила Суперкуп у Бечеју, а након несвакидашње одлуке ФИНЕ да шампион Европе иде у квалификације, у плеј-офу у дуелу са Про Реком на Ташмајдану, пенал лутрија је стала на поље Италијана.
„Сан летње ноћи“ је романтична комедија у којој елементарна сила има главну улогу, а она је препознатљива у чарима које доноси једна летна ноћ. И 1.јуна у чарима лета 2013.године елементарна сила је имала главну улога. Љубав према Црвеној звезди.
