Године пролазе, али сећања на незаборавни пут генерације Црвене звезде 1991. до трона освајача Купа шампиона не бледе, каже Стеван Дика Стојановић, голман и капитен те најславније екипе. На данашњи дан је наш клуб победио Бајерн у Минхену 2:1 и најавио да је способан да иде до краја.
Тренер Љубомир Љупко Петровић је више пута поновио да је тај меч у Минхену био најбољи који је та генерација одиграла.
–Љупку не треба опонирати јер нас је он спремао и водио кроз ту годину, па скромно делим његово мишљење. Ми смо све утакмице тог циклуса Купа шампиона играли на исти начин, сем финалног у Барију. Увек смо излазили на терен са једним циљем, да надиграмо противника и да га победимо. Можда је кључни моменат био реванш првог кола против Грасхоперса јер смо после 1:1 на Маракани пред пут причали и имали заједнички закључак: „свака утакмица је за себе, нисмо победили код куће, па шта. Победићемо их у Швајцарској“. Са тим ставом смо одиграли све мечеве и на тај начин отишли у Минхен – присећа се Стеван Стојановић.
Није било посебног ритуала, наставља „Дика млађи“, у Немачку је екипа стигла два дана раније, Љупко је припремао тактику која је била испоштована до последњег детаља.
-Бајерн је веровао у непобедивост на свом терену, а упознао је новог шампиона. Ми смо играли сјајно од старта, није нас пореметио ни примљен гол. Суштина је што смо знали колико вредимо, што се нисмо никог плашили а сваког смо уважавали. Штета је што нисмо победили убедљивије јер смо пропустили неколико добрих шанси. Међутим, прекинули смо Бајернову непобедивост у европским мечевима и тада је свима постало јасно да ми можемо до трофеја. Цела Европа је писала о нама у том тону.
Није имао Стојановић много посла, свега две озбиљније интервенције.
-Мени је увек Дуја говорио „битно је да ухватиш први центаршут ауторитативно и онда ти више неће центрирати“. Сећам се да сам ту прву лопту са стране дохватио како је Дујковић волео а сем тог гола који сам примио имао сам две-три озбиљније интервенције. Надиграли смо Бајерну у Минхену као ретко ко до тада у историји.
И знали су да није готово.
-Само што се завршила утакмица знали смо да се Бајерн неће предати. Немци су то, код њих ништа није готово док судија не одсвира крај. Тако је и било у реваншу, али била би велика штета да их нисмо прошли јер смо били апсолутно бољи у три од четири полувремена.
Наш прослављени голман није навикао да седи, зато време у Ванредном стању користи за одређене радове које је одлагао.
-Ух, не држи ме место, навикао сам да се стално крећем и нешто радим, па ме ова ситуација враћа у играчко време кад смо много времена проводили у карантину. Не мирујем много, баш сам нешто радио око крова у кафићу, сређујем неке детаље, улепшавам да ме све то не би чекало кад поново кренемо са радом. И код куће стално нешто „чачкам“, сређујем подрум, гаражу, оставу, ормаре.
Поштује све одрдбе Ванредног стања, а кад позавршава све што је тог дана замислио седне на своју велику терасу и ужива у погледу.
-Тераса има 30 квадрата, видим Саву, пола Београда и обожавам у сутон да седим и посматрам наш град. Необична је слика, нема живе душе, али проћи ће и ова пандемија. Треба се чувати, пратити упутства и бити у кругу породице. Мора се сачувати здравље пре свега.
На сталној је вези са ћерком Теом, унуком Еном, зетом Вилсоном у Шведској.
–Добро су, здраво, код њих не постоје ове забране као код нас. Слободно шетају, раде. Син Марко је овде, тренира свакодневно и покушава да одржи колико толико форму док се сезона не настави. Штета, добро је кренуо али верујем да ће наставити у добром ритму и кад све ово прође. Само здравља да буде, све остало ће доћи – каже Дика Стојановић.
