75 година велике Звезде!
„Седамдесетпет година Спортског друштва Црвена звезда! Седамдесетпет година радости, победа, пораза, среће, страсти, па и туге. Спортско друштво Црвена звезда је прича о угледу и значају спорта. Прича о успоменама на велике победе. Прича о великим клубовима. Прича о изузетним резултатима Звездиних спортиста који су 75 година представљали и убудуће ће представљати амбасадоре спорта своје Црвене звезде, Београда и Србије.“ (Зоран Аврамовић, главни и одговорни уредник Звездине ревије и директор Црвена звезда маркетинга, из уводника број 669)
Прослављени атлетичар Дане Корица добитник је награде за Животно дело СД Црвена звезда која му је уручена на прослави 74. рођендана црвено-беле породице 2019. године.
Даниел Корица рођен је 10. јуна 1945. године у Слатини. У Црвену звезду је дошао из АК Кутина 1965. године, уз кратко задржавање у АК Партизан.
Први значајнији успех у Звездином дресу забележио је 1966. године када је постао првак Србије на 5.000 метара. Била је то његова прва, од 14 победа, на републичким првенствима на стазама од 5.000 и 10.000 метара.
Од 1968. до 1973. године остварио је шест узастопних двоструких победа на првенствима државе на 5.000 и 10.000м, уз три титуле првака државе у кросу. Укупно 15 пута био је првак Југославије.
Ученик тренера Драгана Петровића много пута обарао је државне рекорде на стазама 5.000 и 10.000 метара, укључујући и оне који се мере у миљама, а и 2020. годину дочекао је као власник два најстарија рекорда Србије. Дакако, били су то и рекорди СФРЈ, СРЈ и Србије и Црне Горе. Оба је постигао у Хелсинкију, рају за дугопругаше. Први 30. јуна 1971. године на Светским играма са 13:31,2 на 5.000 метара, а други 10. августа исте године на Европском првенству са 27:58,38 на 10.000 метара. Од тада прошло је скоро пола века и нико није успео да га надмаши.
Та 1971. година била је најуспешнија сезона Данета Корице. Такмичио се 45 пута широм Европе и победио 37 пута. На жалост изгубио је две најважније трке, обе на Европском првенству у Хелсинкију. И на 5.000 и на 10.000 метара освојио је четврто место (четири године раније у Атини био је 5. и 10.). На Олимпијским играма у Минхену 1972. године био је седми на 10.000 метара.
Био је светски универзитетски првак (Москва 1973.) На Балканским првенствима четири пута узастопно забележио је двоструке победе (5.000 и 10.000м), додавши им и четири балканске крос титуле.
У дресу репрезентације Југославије стартовао је 47 пута, а безброј пута такмичио се на међународним митинзима, кросовима и уличним тркама широм света у црвено-белом дресу. Међу највећим успесима су му три победе на кросу „Пет милиона“ у Италији.
Каријеру је прекинуо марта 1974. године, дипломирао на Факултету за физичку културу у Београду (касније је и докторирао) и постао савезни капитен. Био је в.д. генералног секретара СД Црвена звезда од 1994. до 1996. године, а био је и генерални секретар Спортског савеза Србије.
