Свако ко прати млађе селекције Црвене звезде, зна да под тренерском палицом Марка Неђића у кадетском тиму стасавају браћа близанци – Јован и Никола Митуљикић. Вретенасти, луцидни и непредвидиви на терену, али мирни и сталожени ван њега, талентовани дечаци који поседују феноменалне дриблерске способности време паузе узроковане пандемијом корона вируса проводе у породичном дому у Неготину.
Јован је головима и асистенцијама започео пролећни део првенства.
– Задовољан сам како смо кренули као читав тим и веома ми је жао што је првенство морало да се прекине, јер смо се одлично припремили за други део сезоне и кондиционо били на високом нивоу. Ипак, ситуација је таква да је приоритет да сви људи остану здрави – истиче Јован.
Никола је, с друге стране, мучио муку са повредом и чим се вратио на терен, морао је на паузу.
– Много ми је тешко пало то што нисам био на припремама и што сам био одвојен од брата и саиграча. Трудио сам се да се што пре опоравим и вратим на терен и када сам коначно заиграо, десила се ова непредвиђена пауза. Шта је ту је, само да све буде у реду са здрављем људи – сличног размишљања око пандемије вируса је и Никола.
Срећан је седамнаестогодишњи везиста због тога што је у тиму са рођеним братом Николом.
– Много ми значи што смо заједно. Знамо како играмо и имам много поверења у њега. Редовно после утакмице кад дођемо кући причамо шта је могло да буде боље и који сегмент игре можемо да унапредимо, тако да смо прави тим – тврди Јован.
Митуљикићи су се 2017. године запутили у Београд да крче фудбалску каријеру.
– Већ три године не живимо у Неготину са родитељима и сад коначно имамо прилику да уживамо са њима, тако да све ово има и неку позитивну страну – истиче Никола.
С обзиром на то да тренирају заједно и Јован и Никола су сагласни око тренинга.
– Радимо према програму који нам је кондициони тренер Слободан Чикара послао и то углавном у попдневним часовима. Трудимо се да будемо што преданији тренинзима и да што правилније радимо све вежбе. Све то траје нешто више од сат и по времена. Драго нам је што не тренирамо у потпуности сами, него имамо један другог – истичу Митуљикићи.
После тренинга, долази време и за разоноду, а Јован је освајач последњег интерног турнира у фудбалској симулацији “ФИФА”.
– Играмо турнире, браћа, тата и ја. Последњи пут сам ја освојио турнир, али мењамо се на трону. Играмо и “НБА” и морам да признам да смо пођеднако добри, једном Никола победи, други пут ја, тако да имамо здраво ривалство – истиче Јован.
Најбољи млађи кадет према избору клуба за 2018. годину истиче да им је дан у потпуности испуњен.
– Ујутру истрчимо, помажемо у кући шта треба и завршавамо школске обавезе. Поподне тренирамо, а предвече играмо друштвене игре, видео-игрице или гледамо серије – каже Никола.
Помажу Митуљикићи баби и деди око свега што им је неопходно.
– Скоро сваки дан идемо до њих и носимо им све што им треба из града, што од намирница које су за њих, што све неопходности за животиње које узгајају – истичу браћа близанци и још једном показују да у нашој школи стасавају и сјајни људи.
Јован препоручује филм “Господари прстенова”, серију “Игра престола” и аутобиографију Алекса Фергусона као штиво за време док траје ванредно стање, док Никола хвали серију “Викинзи”.
