Приче из историје – Слободан Живојиновић

111

75 година велике Звезде!

„Седамдесетпет година Спортског друштва Црвена звезда! Седамдесетпет година радости, победа, пораза, среће, страсти, па и туге. Спортско друштво Црвена звезда је прича о угледу и значају спорта. Прича о успоменама на велике победе. Прича о великим клубовима. Прича о изузетним резултатима Звездиних спортиста који су 75 година представљали и убудуће ће представљати амбасадоре спорта своје Црвене звезде, Београда и Србије.“ (Зоран Аврамовић, главни и одговорни уредник Звездине ревије и директор Црвена звезда маркетинга, из уводника број 669)

Најбољи спортиста Спортског друштва Црвена звезда 1985. године био је легендарни тенисер Слободан Боба Живојиновић.

Рођен је 23. јула 1963. године у Београду. Родитељи су радили у ТК Црвена звезда, старији брат Чеда је тренирао тенис, а за Бобу се може рећи да је проходао на тениским теренима и да су му прве играчке биле рекет и лоптице.

Веома рано је почео да тренира тенис, а стручњаци су препознали његов изузетан таленат. Већ са 12 година, 1975. године осваја титулу првака државе у пионирској конкуренцији, а 1979. и 1981. године осваја титуле у конкуренцији јуниора. Првак државе у сениорској конкуренцији постаје већ као осамнаестогодишњак, савладавши у финалу Војислава Петковића у Вараждину са 6:3, 6:4, 6:0. Успех је поновио и 1982. године када је убедљиво у финалу победио Горана Прпића. Осваја и три титуле у дублу, као и све титуле са сениорском и јуниорском екипом чији је био стални члан и капитен.

У међународној конкуренцији постиже такође велике успехе. Као млад тенисер успешно је бранио боје Југославије као члан репрезентације у Галеа купу и Кингс купу. Био је најзаслужнији за победу од 4:1 протпв Немачке у финалу Галеа купа 1981. године. У појединачној конкуренцији, са непуних осамнаест година, постао је омладински првак Балкана 1980. године, а годину дана касннје у Атини, осваја првенство Европе за аматере, победом против Навратилова 7:6, 6:3, 6:7, 7:5. На овом првенству освојио је и златну медаљу и у такмичењу мешовитих парова са Ренатом Шашак.

У јуниорској конкуренцији освојио је титулу вицешампиона Европе, где је у финалу изгубио од Матса Виландера, да би му се неколико година касније реванширао на Вимблдонском турниру. Осми јуниор на светским листама био је 1981, а као сениор на АТП листи је те године кренуо са 826. места да би три године касније био 115.

Уследили су успеси на великим међународним турнирима. Победио је у Нансију, а на турниру Квинс клуба у Лондону стигао је до полуфинала, 1984. годпне. У првом колу главног турнира на Вимблдону 1985. године пoбедио је Матса Виландера који је тада био један од најбољих теннсера света. Те године доспео је до полуфииала Отвореног првенства Аустралпје у Мелбурну.

Први пут постаје шампион Гран-при турннра 1986. годнне у Хјустону, а исте године је стигао до полуфннала турнира на Вимблдону, где је после велике борбе нзгубио у пет сетова од тада првог теннсера света Ивана Лендла. Уследила је победа на првенству Аустралије над Џон Мекинроом, a у дубловима са Борисом Бекером, Гомесом и Едбергом Боба Живојиновић постиже запажене резултате.

У дублу постаје званично први тенисер света 8. септембра 1986. године, а највеће успехе постиже са Гомесом, када и осваја први грен-слем у дублу у Њујорку на отвореном првенству Америке. Издвајамо и прва места на турнирима у Аустралији и Токију. Тада је Слободан Боба Живојиновић био деветнаести тенисер света на АТП листи.

Био је и први рекет репрезентације Југославије од 1983. до 1992. године када је Југославија три пута стигла до финала Дејвис купа остављајући иза себе и такве тениске велесиле као што су Русија, Енглеска, Шведска, Чехословчка, Холандија, Француска, Индија и Данска. По оцени стручњака и према званичним резултатима Слободан Боба Живојиновић је један од најуспешнијих тенисера који се такмичио за нашу репрезентацију у Дејвис купу. Наступао је 58 пута у 23 сусрета, где је постигао 36 победа. Учествовао је и на Олимпијским играма у Сеулу 1988. године.

Био је и остао узор и идол многим генерацијама младих тенисера, и постао жива легенда Тениског клуба Црвена звезда. Од бројних признања издвајамо: Октобарска награда Београда 1981. године, најбољи спортиста Спортског друштва Црвана звезда 1985. године и најбољи спортиста Београда 1987. године.