Дечаци рођени 2003. године које са клупе предводи Марко Неђић и који су на феноменалан начин ушли у пролећни део сезоне, сада се налазе у карантину и у друштву својих најмилијих поштују све прописе постављене од стране државе, као и обавезе и упутства која су добили од стручног штаба. Урош Бранковић, први асистент екипе, налази се у родном Краљеву, док поуздани дефанзивац Давид Петровић борави у породичном дому у Чачку.
– Много ми тешко пада што нема тренинга са екипом и утакмица. Нисам навикао да будем неактиван у том смислу, а верујем да је такав случај и са мојим саиграчима. Ипак сви смо свесни ситуације и морамо да будемо паметни – започео је разговор Бранковић.
Сагласан са речима колеге из везног реда био је и Петровић.
– Једва чекам да све ово буде прошлост и да се вратим на терен, али сад је ситуација таква да морамо да останемо у кућама и заиста то поштујем. Мислим да заједно можемо да победимо и апелујем на све да поштују прописе – тврди Петровић.
За то да одрже форму и током паузе побринуо се кондициони тренер Слободан Чикара који је фудбалерима нашег кадетског тима поделио план рада.
– Трудим се да одржим форму радећи и са лоптом и без ње, а велику захвалност сви дугујемо нашем кондиционом тренеру који нам је поделио сјајан план који сви поштујемо – тврди Бранковић.
Петровић истиче да тренира два пута дневно.
– Тренирам у два термина код куће у Чачку, такав је план и договор. Осим тога, слободно време користим како бих учио, али и играо игрице. Много волим да гледам хорор филмове.
Слично је и са Бранковићем, који пак препоручује другачији жанр.
– Серија “Бекство из затвора” је нешто што бих сваком препоручио да погледа. Заиста је оставила велики утицај на мене и могу у сваком тренутку да је гледам и уживам. Ту су и серије “Моћ” и “Луцифер” које тренутно пратим и одличне су. Када завршим са тренинзима, гледам серије, а волим и да играм “ФИФА-у”.
О томе да у нашој фабрици талената стасавају и сјајни људи показује и пример да су Петровић и Бранковић на располагању свима који имају више од 65 година у случају да треба нешто да им се донесе из продавнице или оде у апотеку.
– На располагању сам старијим укућанима, али и комшијама. Свакодневно одлазим до апотеке или у маркет и то радим са осмехом – тврди Петровић.
Слично је и са момком који дане паузе проводи у родном Краљеву.
– Помажем комшијама када ме позову. У овим тренуцима ми млади морамо да покажемо да старији суграђани могу да рачунају на нашу помоћ – подвлачи Бранковић.
