Близнакиње Сару и Ању Лукић најлакше је разликовати по дисциплинама у којима се такмиче, јер уколико се проба по физичком изгледу често долази до забуне.
Неретка је ситуација да се близнакиње у атлетици такмиче у истим дисциплинама, али у њиховом случају Сара се определила за скок удаљ, а Ања за препоне на краћим дистанцама, иако су улоге на почетку њихових каријера биле замењене.
Ања је прва прескочила четири метра удаљ, док је Сара била првакиња Београда за старије пионирке на препонама. Преплетале су се у дисциплинама, али никада нису заједно тренирале једну.
– Волим спринт, али не бих тренирала за препоне. Давно сам их трчала. Ањи је сећање са даља свежије, пре две године последњи пут је скакала на такмичењу. Често ме изазива да би опет пробала – рекла је Сара.
Први велики упех за Сару било је учешће на летњем Европском олимпијском фестивалу (ЕЈОФ-у), а Ањин изостанак са овог такмичења био додатан мотив да за свако наредно велико испуни норму сезону раније.
Европско првенство за млађе сениоре у шведском граду Јевлеу ове године било је прво на коме су заједно учествовале.
– Ања је увек имала норме, ја сам била та која их је јурила. Можда и главни разлог зашто раније нисмо заједно наступале је што сам себи стварала додатан притисак тим даљинама. Ове године сам у својој глави већ имала учешће у финалу Европског, па ми остварење норме није било недостижно, иако сам је испунила тек недељу дана пре завршетка рока – рекла је Сара.
Норму је испунила у Сремској Митровици, а Ањина теорија да Сара лошије скаче када је она снима није се остварила, будући да јој је скок у првој серији од 6.25 обезбедио учешће на првенству Европе.
Европско првенство за млађе сениоре
– У Шведској до последњег тренутка у квалификацијама нисам знала да ли сам ушла у финале, моја група је била доста јача. Готово целе квалификације писало је да сам девета у групи. Ко би се надао да ћу се са те позиције пласирати у финале – истакла је Сара.
Растерећеност ју је пратила и дан касније у финалу. Десета позоција у Европи и даљина преко шест метара за дебитанстко учешће су одличан успех.
Ањин пех у трци на 100 метара са препонама у полуфиналу онемогућио јој је да сачека распрет за финалих осам препонашица.
– Нисам генерално задовољна ни резултатима, ни такмичењима пре Европског. Физички јесам била спремна, али психички замор додатним обавезама око факултета реметио ми је фокус. Пролаз у полуфинале је био очекиван. У наредној трци сам била још мотивисанија, прве три у загревању никад боље, али нисам успела да изнесем трку до краја. До тада су трке биле на 14 секунди, а сад је требало на 13.50 да се спусти – истакла је Ања.
Међусобна мотивација и сарадња са тренером Слободаном Стојићем помаже им да одрже континуитет спортских успеха за клупска и репрезентативна такмичења, а да се притом усавршавају и у академској сфери студирајући на Економском факултету у Београду. За комбиновање атлетског календара и термина испита задужена је Сара.
Била је ово прва година Саре и Ање Лукић у дресу АК Црвена звезда.
– Звучније је када кажемо да смо из Звезде. Сада имамо већу подршку и боље услове. Међународна такмичења која нису била у организацији Атлетског савеза Србије, била су под покровитељством нашег клуба – истакла је Ања
Припреме за другу зимску сезону у црвено-белом дресу увелико трају.
Аутор: Милош Марковић
