Пре тачно пола деценије одиграна је једна од најзначајнијих утакмица у историји нашег клуба и рагби лиге у Србији уопште. На стадиону СЦ Инге на Звездари 14. априла 2014. године Црвена звезда дочекала је непобедиви Дорћол.
У том моменту низ победа Дорћола је непрекидан од обнављања рагби лиге у Србији 2001. године. Тринаест година за редом, Дорћол је освајао све што се освојити могло, наносивши историјске поразе свакоме ко им се нашао на путу.
Некада и са троцифреним резултатом. Ко је очекивао да ће тог априлског поподнева подмлађени састав Звезде победити фаворита и ући у историју?
Руку на срце неколико пута у предходним дуелима Звезда је деловала као да може до победе, али је неприкосновени Дорћол увек рутински решавао утакмицу у своју корист. Тако је почела и ова утакмица, Дорћол је већ у 4. минуту повео 0:6 есејем Тајсића који је успешно претворио капитен Далибор Вукановић. То је био знак за узбуну у Црвеној звезди која је у наредних двадесет минута постигла четири есеја. Први је пробио садашњи ас Вилнева Владица Николић (10.мин), затим два пута Милош Костадиновић (12. и 18. мин) и Петар Милановић (25.мин). Капитен Војислав Дедић је претворио само два од четири есеја. Вођство Звезде од 20:6 пред одлазак на одмор умањио је есејем Чобановић. Претварање је извео данашњи капитен Звезде (тада у дресу Дорћола Стефан Недељковић јер је Далибор Вукановић добио црвени картон.
На полувреме је Звезда отишла са осам поена предности (20-12). Четрдесет минута је остало до краја.
Друго полувреме Дорћол отвара жестоким продором Стевана Стевановића за 20-16. Звезда узвраћа преко Драгана Васиљевића у 45.минуту и враћа се на 8 поена предности из првог полувремена. Дорћол свестан да време полако истиче подиже темпо, показује зашто је годинама неприкосновен и у наредних двадесет минута преко Стевановића (50.и 59. ) и Море (64,) и успешних претврања Стефана Недељковића прекореће резултат у своју корист и на 15 минута до краја има шест поена предности. Време је цурело и сви су мислили да ће Дорћол убележити још једну победу. Међутим Звезда није рекла све што је имала. Момци у црвеним дресовима су убацили у пету брзину и постигли три брза есеја. Петар Милановић, Војислав Дедић и Милош Костадиновић, праћени претварањима Милоша Зоговића додали су укупно 16 поена и обезбедили Звезди да у последње минуте меча уђе са 8 поена разлике, као са полувремена.
Само три минута је требало да се издрже налети Дорћола и да се уђе у историју.
Поклекла је одбрана Звезде у 78.мин када је пробио Радић и још једном претворио Недељковић, али је издржала још два минута. Када је судија Милош Милинковић одсвирао крај славље црвено-белих је могло да почне.
Дорћол се осветио за овај порез у финалу Купа неких месец дана касније. Али је ова утакмица била прекретница за црвено-беле и рагби у Србији јер су те године још једном, у финалу првенства, победили Дорћол и постали шампиони Србије. Након тога Дорћол никада није успевао да поврати стари сјај и сваке сезоне све више се осећао одлазак већине првотимаца крајем 2012.
Успевали су Дорћолци да изнедађујућим партијама освоје још који трофеј у наредним годинама, али не тако доминантно као некада већ индивидуалном бриљантношћу Вукановића, Стевановића и Недељковића.
Интерестантно је да је данас Звезда у сличној ситуацији као Дорћол тада, јер од почетка 2018. године не зна за пораз у домаћим такмичењима.
За Црвену звезду наступли су: (са лева на десно)
Горњи ред: Драган Васиљевић, Милош Зоговић, Владица Николић, Никола Ђурић, Војсилав Дедић (к), Петар Милановић, Младен Ранђић, Ненад Жујић, Владислав Дедић
Доњи ред: Слободан Манак, Милош Костадиновић, Денис Ченгај, Вук Штрбац, Миодраг Томић, Марк Роберт Пулен
