Све линије нашег тима заиста су одлично функционисале ове јесени, а после учинка голмана, у зимској паузи вам представљамо какве партије су приказали и црвено-бели дефанзивци.
Импресивном учинку у Суперлиги од 19 тријумфа и само два ремија, без иједног пораза, огроман допринос дала је и дефанзивна линија. Звезда је на врху, девет корака испред другопласираног Радничког и 15 испред вечитог ривала, примила је свега 12 голова на 21 утакмици и имамо другу најбољу одбрану у домаћем првенству, уз гол-разлику 55:12, односно плус 43.
У Лиги шампиона смо постали једини клуб у историји који је од првог кола квалификација дошао до групне фазе. На пет од осам утакмица у квалификацијама сачували смо мрежу, а за нијасну смо просек покварили у групној фази, али смо на нули задржали и Наполи и Ливерпул на стадиону „Рајко Митић“, европског вицешампиона, и показали да можемо да се носимо са европским гигантима и да нам је место у елитном такмичењу.
Ниједна гостујућа екипа изузев Пари Сен Жермена није постигла више од једног поготка на Маракани, што такође довољно говори о гранитној одбрани шампиона Србије.
У Купу Србије смо одиграли две утакмице, савладавши Динамо из Врања (2:0) и ТСЦ (4:1) дошли смо до четвртфинала, а обе утакмице у најмасовнијем такмичењу почео је квартет Гобељић-Сумаила-Бабић-Хајдин.
Долазимо и до појединачног учинка…
Одласком Дамијана ле Талека прошлог лета остало је упражњено место штопера које је попунио Милош Дегенек, са којим потписан трогодишњи уговор. Репрезентативац Аустралије био је део селекције која је играла на Мундијалу у Русији и експресно је освојио срца Делија.
Од почетка је показао и срчаност, и смиреност и у тандему са Вујадином Савићем био прва опција тренера Владана Милојевића у срцу одбране. Шансу је често добијао и Срђан Бабић, нешто мање Рашид Сумаила (одиграо пет мечева), док је на бековским позицијама било пет опција.
Први десни бек је Филип Стојковић, који је три утакмице, укључујући и ону са ПСЖ-ом, одиграо на месту десног штопера, а његова алтернатива уз аут-линију био је Марко Гобељић. Популарни Жуле прошле сезоне готово да није прескочио суперлигашке мечеве, а ове је пропустио првих пет. Са друге стране Гобеља је често умео да искочи у први план, а Звездин универзалац се одлично сналази и на супротној страни.
И не само да је пробио небројано пута по левом, а поготово по десном боку, већ је и наш најбољи стрелац међу дефанзивцима са шест голова.
Позиција левог бека је најпре резервисана за Милана Родића, док су прилику на том месту добијали и Стефан Хајдин односно талентовани омладинац Алекса Терзић.
Дегенек је одиграо највећи број мечева, не само међу дефанзивцима, већ укупно, пошто је уписао 33 наступа од могућих 37 у свим такмичењима и одиграо је тачно 2.936 минута. Прескочио је само премијеру против Спартакса из Јурмале, обе утакмица Купа Србије и свега један првенствени. Колико енергије поседује сведочи и то да је одлазио на три репрезентативне акције, у црвено-белом дресу заувек ће се памтити његове асистенције у Салцбургу за историјски успех, а посебно се истакао и у тријумфу над Ливерпулом када је добио 11 од 15 дуела (73%).
И према приказаним партијама, и погледом на бројке, јасно је да је Дегенек један од стубова Звездине одбране.
Овај 24-годишњи штопер требало је најчешће да чини тандем са Савићем, који је ове јесени уписао 17 утакмица у свим такмичењима. Повреде су га омеле да буде више на терену, а када је био, Звезда је само једном поражена.
Против Наполија је одлично командовао одбраном, велику битку водио је и са нападачима Салцбурга поготово у реваншу, и као капитен је предводио вољени клуб до успеха за анале. Љубимац навијача имао огроман утицај на игру шампиона Србије, као и на атмосферу.
Вујадинова алтернатива најчешће је био Срђан Бабић, кога су такође повреде омеле да одигра више мечева током ове полусезоне. Одиграо је 19 утакмица, постигао чак и три гола, против Спартака, Војводине и Динама из Врања, и показао да се и те како добро сналази и у противничком казненом простору.
Нашао се и на списку младе репрезентације Србије и у више наврата показао раскошан таленат, те да је међу најперспективнијим штоперима на овим просторима.
Први десни бек екипе је Филип Стојковић, који је био стандардан у Лиги шампиона, и често је носио и капитенску траку. На терен је излазио 24 пута, од чега је три пута играо на месту штопера.
Одиграо је све утакмице квалификација за елитно такмичење и пет од шест дуела у групној фази, прескочио је само сусрет у Напуљу, а пред одлазак на зимску паузу потписао је нови уговор на три и по године.
Његова алтернатива био је Марко Гобељић, Звездин универзалац који је прилично обележио протеклу јесен. Није само најефикаснији дефанзивац са шест погодака, већ је после дебија у Лиги шампиона у Ливерпулу, стигао и до првенца против Пари Сен Жермену на Маракани. Уписао је и три асистенције.
После Дегенека је одиграо највише утакмица, чак 29 у овој полусезони, и није бирао позиције. Играо је и десног и левог бека, чак и штопера, а није му проблем ни да покрива офанзивне позиције по крилу.
Место левог бека најчешће је било резервисано за Милана Родића. Репрезентативац Србије право са Мундијала стигао је у клуб и одмах се од премијере против Спартакса ставио на располагање тренеру Милојевићу.
Такође је прескочио попут Стојковића само један меч у Лиги шампиона и укупно уписао 24 меча колико и Жуле.
Када Родић или Гобељић нису били уз леву аут-линију наше одбране, ту се налазио Стефан Хајдин, који је одиграо осам утакмица ове јесени. Шансу је добијао и талентовани Алекса Терзић, црвено-бела будућност на месту левог бека, који је као првотимац уписао два првенствена наступа и стигао до младе репрезентације Србије.
Верујемо да ће гранитна одбрана бити на снази и у пролећном делу сезоне 2018/2019, а сутра вас чека преглед учинка наших фудбалера средине терена.
