Бранко Станковић, наш некадашњи фудбалер и тренер, рођен је 31. октобра 1921. године у Сарајеву. У црвено-белом дресу је играо од 1945. до 1958. године, а претходно је наступао за Славију из Сарајева од 1939. до 1941, БСК из Београда од 1941. до 1944. и селекцију Србије на првенству државе 1945. године.
Био је један од најистакнутијих фудбалера и тренера у бившој Југославији. Играо је на позицији десног бека, а због стила игре и господског држања, навијачи и саиграчи су га звали „Амбасадор“. На терену је важио за изузетно храброг, брзог и снажног играча. Имао је јак шут, одлично је изводио слободне ударце и својим силовитим продорима представљао је велику опасност по противнике. Уз све то је и добро играо главом, био хладнокрван и одличан техничар, а знао је да постигне и ефектне голове.
Бранко Станковић, популарни Стане, завршио је Вишу тренерску школу и постигао изузетне резултате као тренер. Црвену звезду је водио у два наврата, а поред домаћих трофеја, остаће забележен и великих успех у Европи – финале Купа Уефа (1979). Трофеј је освојила немачка Борусија из Менхенгладбаха, која је после нерешеног резултата у Београду (1:1), у реваншу остварила минималну победу голом Данца Алана Симонсена. Поред две титуле и једног купа са Црвеном звездом, Бранко Станковић је као тренер био првак Југославије и са Војводином (1966), а претходно је био тренер сарајевског Жељезничара и Олимпије из Љубљане. У изузетној тренерској каријери, имао је велике успехе и у иностранству: титуле првака је освајао и са грчким АЕК-ом (1971), турским Фенербахчеом (1983) и Бешикташом (1986), а био је и тренер Порта, солунских клубова Арис и ПАОК. Као тренер репрезентације Југославије је био вицешампион Европе, на шампионату у Италији 1960.
Богату и изузетно дуготрајну играчку каријеру је почео у Славији из Сарајева, наставио у предратном БСК-у из Београда, да био славу стекао у Црвеној звезди (1945-1958), с којом је као играч четири пута био првак Југославије и три пута победник купа. Био је актер првог меча Црвене звезде у њеној историји, на дан оснивања — 4. марта 1945. За Звезду је одиграо укупно 495 утакмица и дао 36 голова. Био је и дугогодишњи стандардни репрезентативац Југославије, а у дресу „плавих“ је као „модерни бек“ одиграо 61 утакмицу и дао три гола. Са репрезентацијом Југославије је освојио сребрне медаље на Олимпијским играма у Лондону (1948) и Хелсинкију (1952), а био је учесник светских шампионата у Бразилу (1950) и Швајцарској (1954).
Бранко Станковић је преминуо 20. фебруара 2002. године у Београду.
