пише: Жарко Дапчевић – Даба
Кроз Црвену звезду је продефиловало много страних играча, неки су са већим, а неки са мањим успехом оставили печат како у клубу тако и на кошаркашкој позорници на овим ex-YU просторима, али оно што пружа и даје, како на терену тако и ван њега, Чарлс Џенкинс, популарни Ђенка, је ван сваке конкуренције.
Завршено је и 15. издање Јадранске лиге по реду. У задње три године све по старом, Црвена звезда доминира Јадраном, а МВП награде добијају њени кошаркаши. Овога пута на ред је дошао сасвим заслужено Чарлс Џенкинс момак који је у три утакмице са Цедевитом показао највише и трофеј је заиста отишао у праве руке. И ту је све по старом јер када дођу плеј-оф завршнице било Јадранске лиге, било домаћег првенства, зна се да је то период када Ђенка просто експлодира. Тако је било и овога пута.
Да оставимо и то на страни што аутор ових редова Ђенку воли као неког свог најрођенијег, али осталу кошаркашку публику је тешко преварити, а она једноставна обожава Чарлса, којег сматрају Србином, а никако странцем (Ђенка има и српско држављанство) што додатно потврђује све ово горе написано.
Његов однос према црвено-белом дресу је немерљив. За њега не постоје мале или велике утакмице, он на свакој даје 100% себе. И када је годину дана био у Италији, ван Звезде, он је активно био присутан како на друштвеним мрежама тако и у личним контактима и са клубом и са навијачима.
Чарлс Џенкинс или Ђенка, како га навијачи Црвене звезде од милоште зову, рођен је 28. фебруара 1989. године у Бруклину у Њујорку, Сједињене Америчке Државе. Прве кошаркашке кораке је направио са шест година тако што му је отац отишао у продавницу „Уради сам“ и направио му кош који је окачио на ограду.
Када је имао 11 година Џенкинс је доживео породичну трагедију. Тада је његов брат погинуо (имао је 22 године) и од тада кроз целу своју кошаркашку каријеру носи дрес са бројем 22 (једино у дресу Филаделфије га није носио) као успомену на њега.
Још у средњој школи „Спрингфилд гарденс“, за коју је играо, Џенкинс је својим одличним партијама скренуо пажњу шире кошаркашке јавности на себе. Награда за одличне партије стигла је у виду тога да је био уврштен у идеални тим Њујорка.
Након завршене средње школе одлази да стидира на Хофстра универзитету, где постаје најбољи стрелац тог универзитета са 2463 поена, а био је и други најбољи стрелац ЦАА (Colonial Athletic Association) конференције, одмах иза чувеног Дејвида Робинсона. Проглашаван је био рукијем године.
У НБА је изабран као 44 пик од стране Голден Стејт Вориорса за које је дебитовао 25. децембра 2011. године. У другој сезони је трејдован у Филаделфију Севентисиксерсе, али тамо није имао запаженог учинка.
Троструки добитник је „Хагерти“ награде чиме је поред Крис Малина и Џека Мекмилана једини играч коме је то пошло за руком.
У Европу долази 2013. године и потписује једногодишњи уговор са Црвеном звездом. Врло брзо постаје љубимац навијача и добија надимак Ђенка. У првој сезони је имао доста запажених партија, поготову ону против Будивељника, када је постигао 29 поена, од тога 18 у самом финишу утакмице и продужетку. У другој сезони, после мало лошијег почетка, просто је експлодирао и водио Звезду до освајања трипле круне, прве у њеној историји. После Нелсона је био други страни играч који је продужио уговор са Црвеном звездом и то пола године пре него што је први истицао.
Трећа сезона му је у дерсу Црвене звезде и за ове непуне три сезоне до тренутка писања овога текста пропустио је само један меч и то против Тамиша у домаћој лиги, што довољно говори о његовој посвећености тиму и навијачима. Гледао је на сваком кораку да се прилагоди у Србији и Београду које је доживљавао као своју земљу и свој град.
У другој сезони је невиђено напредовао по питању одбране и усавршио свој продор ка кошу за који противници нису имали решења. Против Партизана је пружао стандардно одличне партије где је био најзаслужнији за њихово избацивање из плеј-оф завршнице АБА лиге заједно са Маркусом Вилијамсом, где је на четири утакмице постигао 79 поена.
Што многим кошаркашима Црвене звезде није успело Ђенки је то пошло за руком, ушао је у клуб 200, клуб са 200 и више одиграних утакмица у дресу Црвене звезде, што је јако малом броју кошаркаша Звезде пошло за руком.
Након завршетка сјајне сезоне 2014/15 у којој је Звезда освојила триплу круну (Куп Радивоја Кораћа, Јадранску лигу и Првенство Србије) Ђенка се на веома дирљив начин опростио од Звезде и њених навијача, видео поруком коју је снимио на српском језику. Прешао је у италијански клуб Олимпија Милано, где ће се на његову, а и на срећу Звезде и њених навијача, задржати само једну сезону, да би се пред почетак ове сезоне вратио у Црвену звезду.
Одмах на самом старту је било јасно какво је појачање Звезда добила. Није му требало пуно времена да се адаптира, опет је био онај стари Ђенка само сада са усавршенијом одбраном, а постао је и најбољи крадљивац лопти у Евролиги.
Памтиће се многе његове партије, али и победнички кошеви против Бросе Баскета у Бамбергу, потом дуга двојка која је донела победу Звезди против Фенербахчеа, па опет нестварне партије у плеј-офу Јадранске лиге када је разнео Будућност, а потом и Цедевиту у финалној серији.
Сплетом несрећних околности, када се главни играч Звезде Стефан Јовић повредио, сав терет је пао на плећа Џенкинса, а он се, иако му позиција плеја није природна позиција, одлично снашао и повукао Звездин тим у нове одлучујуће победе.
За Црвену звезду до овог тренутка је одиграо 215 утакмица и постигао 2153 поена (по броју датих поена на лази се на 23. месту вечне листе), освојио је три Купа Радивоја Кораћа, Јадранску лигу и шампионат Србије и са осталим саиграчима обезбедио себи место у историји Црвене звезде.
Након освојене Јадранске лиге (његов други прстен) Ђенка је сву захвалност за своје партије усмерио ка тренеру Дејану Радоњићу са којим, по сопственом признању, има посебан однос и то међусобно поверење које влада између њих двојице расте из дана у дан.
Претходне сезоне у Арманију није добио прилику да полкаже шта уме, али то сада више није ни битно ЈЕР СЕ ВРАТИО КУЋИ. Реченица коју је он изговорио и која говори све.
Charles, thank you.
Жарко Дапчевић – Даба
Рођен 14. јула 1967. године у Приштини. Велики заљубљеник у црвено-беле боје. Аутор књига „Под црвено-белим обручима (2014)“, „Слободан Јанковић, српски Лери Бирд (2014)“, Приче о југословенској кошарци 1945-1991 (2015)“, „Златна левица Радивој Кораћ (2015)“, „Црвено-бела бајка (2015)“ и „Модри чаробњаци са Маракане (2016)“.
“Годинама је Звездина ревија била моја спона са Црвеном звездом и све у вези ње. Јако сам јој на томе захвалан, јер уз помоћ ње сам сазнао многе ствари и упознао многе спортисте из разних Звездиних секција. Жеља ми је да се што више лепих прича и историјских података отме и сачува од заборава, и ово је моја захвалност СД Црвена звезда за све радости, све успехе и трофеје које нам је до сада даривала.”
