Годину коју је за нама Урош Рачић памтиће по великом успону који је доживео у црвено-белом дресу. Од дебија на пријатељској утакмици против Олимпијакоса у мају 2016. године до важне улоге на средини терена пред крај полусезоне. Необично дуг пут имао је млади везиста до омладинске селекције Црвене звезде.
– Почео сам да тренирам са пет година у школи фудбала „Бамби“ у мом родном граду Краљеву. Са братом сам потом прешао у школу фудбала „Књаз“ одакле смо обојица отишли да тренирамо у „Алтини“ у Земуну. Тамо смо провели три године док се нисмо вратили у Краљево и заиграли за Слогу. Тада смо били пионири и играли смо у Првој лиги. Наступали смо још и за Слободу из Чачка и ОФК Београд. На Карабурми сам провео две године док нисам дошао у Звезду. Мој пут до црвено-белог дреса био је дуг, иако сам млад, и родитељи и брат су ми много помогли да га што лакше пређем – рекао је Рачић.
Само два месеца након доласка у омладинску екипу, Рачић је добио прилику да дебитује за сениорски тим на пријатељској утакмици против Олимпијакоса.
– Када сам прелазио у Звезду било је говора о томе да ћу добити шансу и у првом тиму уколико се добро покажем. Утакмице које сам за та два месеца одиграо у омладинцима по мишљењу тренера биле су добре и то је разлог што сам добио прилику да дебитујем тада. Осећао сам огромну част и одговорност и био сам пресрећан што сам на терену осетио такву атмосферу.
Убрзо потом стигао је и позив да се прикључи првом тиму на летњим припремама.
– Више ме је изнандио деби против Олимпијакоса него позив на припреме. Надао сам се том позиву и дао све од себе да на што бољи начин искористим прилику која ми се пружила. Имао сам изванредну подршку од свих саиграча, првенствено од Грујића док је био ту, пошто играмо на сличним позицијама. Такође Ристић и Плавшић су ми доста помагали јер су и они сами скоро прошли кроз ово што се мени тренутно дешава. Не могу да изоставим ни капитена Луковића који ми много помаже својим саветима. Захваљујући њима добро сам се снасао на припремама, вредно сам радио и то се касније и исплатило. Гол који сам тамо постигао на пријатељској утакмици нећу да рачунам, чекам дебитантски погодак у првенству.
Од почетка сезоне Рачић је играо и за омладинце и за сениорску екипу.
– Мање времена сам проводио у омладинској екипи, одиграо сам четири утакмице. Драго ми је што сам био део омладинског вечитог дербија, то је заиста посебна утакмица. Постигао сам гол из пенала који, колико је значио екипи, толико је и мени био важан за самопоуздање јер тада још нисам имао значајнију улогу у првом тиму. Дуго година већ вежбам пенале, сигуран сам увек у таквим ситуацијама.
Како је полусезона одмицала тако је Рачић добијао све већу шансу.
– Имао сам значајну минутажу у последњих кола. Жао ми је што у Сурдулици због прехладе нисам почео меч. Радује ме што ми се минутажа повећава, разговарао сам са тренером Божовићем који ме доста саветује шта треба да поправим у игри. Надам се да ћу у наставку првенства добијати шансу, напорно радим како бих се у скоријој будућности усталио у стартних 11.
Рачић се на терену може наћи и у улози офанзивног и дефанзивног везисте.
– Не бирам на ком месту у тиму ћу се наћи докле год могу да помогнем екипи. Лично се најбоље осећам када сам на месту предњег везног јер сам ближи голу и имам слободу у игри, могу лакше да шутирам и асистирам. Када нема ко на тренингу могу да одиграм и штопера. Није ми омиљена улога, али због грађе и висине, као и брзине којом размишљам на терену како каже тренер могу да изнесем и ту позицију.
Звезда је кроз своју историју имала одличне играче из Краљева. Тренутно су ту, поред Рачића, Луковић и Анђелковић.
– Заиста је лепо бити Краљевчанин у Звезди уз тако велике и успешне играче. Осим тога, они су и изванредни људи. Луне ми је од првог дана када сам дошао као други отац, могу да му се обратим за све, знам да ми је подршка, како на терену, тако и ван њега. Увек ме пита да ли ми треба нека помоћ. Много учим од њега, има изванредну каријеру иза себе, оставио је неизбрисив траг у Звезди и била би ми част да наследим једног дана капитенску траку и идем његовим путем. Ту су још и Рендулић, Анђелковић, Супић који се труде да својим искуством помогну нама млађим играчима.
– Кад остварим све што сам зацртао у црвено-белом дресу себе видим у Премијер лиги, свиђа ми се стил игре који негују. Погба је играч на кога се угледам – рекао је Рачић.
Име и презиме: Урош Рачић
Датум рођења: 17. 3. 1998.
Позиција у тиму: дефанзивни везни
Уговор до: јануара 2020.
