Утакмица између Црвене звезде и Рада је за једног човека била све, само не обична утакмица.
Тренер голмана Црвене звезде Срђан Максимовић вечерас је седео на клупи Црвене звезде по 500. пут!
У Црвену звезду дошао је 2003. године и најпре је био запослен у Омладинској школи, а почетком јуна наредне године постао је део стручног штаба. Од тада је радио са многим голманима, и до данашњег дана постао веома значајан део нашег клуба.
– Не могу да верујем да је прошло толико времена од мог „дебија“ на клупи. Сећам се те прве утакмице, против Јанг Бојса у Цириху као да је јуче било. Тренер је тада био Љупко Петровић, а последњи пут сам Љупка гледао у Барију, само што сам тада имао улогу навијача. Тринаест година касније, он и ја смо седели на истој клупи, и за мене је то била невероватна част. Време је прошло и пребрзо, али у Звезди је увек тако – само се гледа следећа утакмица, време брзо пролази, и са ове дистанце не могу да верујем да је већ прошло 500 званичних утакмица – говори Срђан Максимовић за наш сајт.
Звездин тренер голмана не може да издвоји једну утакмицу као посебно драгу.
– Било је стварно сјајних људи и тренера са којима сам радио и од којих сам много и научио – великих имена, и домаћих, али и странаца. Заиста не бих могао да издвојим једну утакмицу. Поред многобројних првенствених и Куп утакмица, имам чак 62 европске, односно 37 дербија. Било је много дербија који се памте, свака утакмица на свој начин носи успомене, и лепе и мање лепе – каже Максимовић, који је сваки од 500 мечева анализирао и бележио учинак голмана.
– После сваке утакмице водим евиденцију. Бележим све добре и лоше потезе које су голмани имали. Ако смо примили гол, анализирам на који начин, ако нисмо – опет анализирам понашање голмана. Да би голмани напредовали, мора се детаљно пратити њихов развој и свакодневно радити на исправљају грешака, али и побољшању врлина. Са задовољством посвећујем пажњу свакој утакмици и са нашим голманима проживљавам и лепе и мање лепе тренутке. Заиста сам срећан што сам оволико у Црвеној звезди – рекао је Срђам Максимовић.
Честитамо, Максо!
