На данашњи дан пре 20 година цела Маракана је била обојена у Звездине боје!
Након укидања санкција, повратак Црвене звезде на европску сцену није био нимало лак. Звезда је 1995. године била елиминисана у Купу УЕФА од Ксамакса, али већ годину дана касније забележени су моменти који ће се, из много разлога, дуго памтити.
Црвена звезда је заиграла у Купу победника Купова након што је у квалификацијама „избацила“ Хартс. Потом, уследио је двомеч против немачког Кајзерслаутерна у којем је „рођен“ Дејан Станковић, будући капитен Црвене звезде. Звезда је на велелепан начин избацила немачки клуб победивши у Београду са чак 4:0. Ипак, жреб је био немилосрдан према црвено-белима и већ у другом колу овог такмичења Звезда је морала да се супротстави – Барселони! И то каквој! Виктор Баија, Гвардиола, Блан, Стоичков, Луис Енрике, Роналдо… су само нека од имена која су тада носила дрес славног каталонског клуба!
Барселона је била јака, прејака, али у душу Црвене звезде и сваког њеног навијача 1991. године је уткана и последња нит неустрашивости и бесмртности. Страх је, за Црвену звезду, постао историјски појам. Иако су се српски и шпански представник у историји пре тога састали чак седам пута, иако је Барселона остварила пет победа а Црвена звезда само две, иако су за плаво-црвене наступали фудбалски ванземаљци, реакција навијача била је недвосмислена – „Нека дођу! Ово је Маракана!“
У првој утакмици која је одиграна у Шпанији 17. октобра, Звезда је поражена резултатом 3:1, иако је повела голом Братислава Живковића. Реванш утакмица била је на програму тачно пре 20 година – 31. октобра 2016. Препуна Маракана дочекала је фудбaлере и поред негативног резултата у првом сусрету. Играчи Владимира Петровића одиграли су утакмицу за памћење и нису разочарали комплетну фудбалску нацију која их је бодрила.
У првом делу игре није било голова, а потом – експлозија. Играо се 47. минут и након добре убачене лопте са десне стране, Звездин нападач Зоран Јовичић био је спретнији од Абеларда и главом је затресао мрежу Баије. Тренутак невероватне среће, одушевљена и славља! Није било навијача који у том тренутку није веровао да Црвена звезда може и до подвига, јер све што јој је било потребно је још само један гол у мрежи Каталонаца. Ипак, док су фудбалери и навијачи Црвене звезде још увек у мислима славили гол, Барселона је извела брз напад и моментално распршила снове црвено-белих. Ђовани је успео да затресе мрежу и постави коначан резултат утакмице.
Био је то први нерешен резултат Црвене звезде и Барселоне у деветом међусобном окршају. Управо је Барселона клуб против којег је Звезда одиграла највише европских утакмица, а последња – одиграна пре 20 година, била је једна од оних које истовремено буде и понос, и тугу. Понос – јер је наш клуб само годину дана након добијања дозволе да се уопште такмичи у Европи, успео да добрано намучи великог фаворита и остави и више него добар утисак, а тугу – јер је Звезда на својој грешци научила велику лекцију, а тако је мало недостајало да се тог 31. октобра 1996. догоди још једно право чудо.
