Црвена звезда у својој богатој историји има много незаборавних тренутака, али и иза зидова стадиона „Рајко Митић“ постоје разне легенде и митови. Тако и Омладинска школа има своје необичне догађаје, а неки од њих заслужују да буду обелодањени.
Главни актери ове приче су наша генерација пионира (годиште 2002) и њихов главни тренер Игор Савић. Увек је проблем како мотивисати екипу пред битне мечеве, а да се не понављају исте флоскуле у свлачионици. Тако је и тренер Савић пред битан дуел обећао играчима следеће: „Ако данас дате све од себе, без обзира на крајњи резултат, можете да тражите од мене шта год пожелите. Свако од вас појединачно.“
И вероватно је одмах зажалио, јер је одушевљење било огромно, а мисли наших 14-огодишњака су вероватно истог трена пустили машти на вољу. Колеге су Савићу добронамерно рекле да има да се задужи кад крене листа жеља – на пример Ајфон 7 и слично, а играча у екипи има 24. Не знамо ко је како спавао пред меч, да ли због утакмице или списка жеља.
И меч је одигран. Победила је Звезда, како то најчешће и бива.
Дан касније стигла је и листа жеља. Да ли је тренеру дрхтала рука док је узимао два папира А4 формата испуњена гомилом реченица исписаних дечјим рукописима на њима никад нећемо знати.
И? Шта су жеље?
Као прво, наша деца су показала да су свесна величине клуба у коме играју, да су и својом играчком али и људском величином апсолутно заслужено део најтрофејнијег клуба Србије.
А као друго, прочитајте сами листу жеља. Овај клуб је неуништив, и нове генерације то знају.
