Деценијама неспорна титула најбољег српског играча свих времена добила је најфинији печат именовањем Драгана Џајића у групу кандидата за идеалних 11 у историји Првенстава Европе. Легендарни дриблер, актуелни почасни председник Црвене звезде, нашао се међу 50 најблиставијих фудбалера континенталних смотри. Својеврстан мелем на рану што Орлови поново неће учествовати на шампионату.
Гласање увелико траје, резултати ће бити познати уочи почетка такмичења у Француској. Какви год да буду – Џајићу је срце пуно и поносно.
– Одавно сам престао да играм фудбал, лепо је кад после толико година дође оваква награда. Лично прија, али је признање и за репрезентацију, период кад сам играо, па и државу Србију. Необично ми је драго, без обзира да ли ћу бити у најбољих 11 или не. Чуваћу успомену на овај избор као једну од најлепших у каријери – први је осврт Драгана Џајића на признање УЕФА.
Учествовао је на два Првенства Европе (1968. и 1976), на оба се нашао у најбољем тиму шампионата и био први стрелац. На пет утакмица тресао је мрежу четири пута, погодио у финалу против Италије…
– Почео сам да играм са 17 фудбал, у репрезентацији био од 18. године. До 22. и Првенства Европе у Италији сам имао сигурно преко 30 утакмица у плавом дресу. То су моје најлепше играчке године, чини ми се да никада нисам био бољи него у периоду од 1968. до 1972.
Југославија се пласирала на завршни турнир освајањем првог места у групи испред Западне Немачке и Албаније, а затим тријумфом у двомечу четвртфинала против Француске.
– Било је 1:1 у Марсељу, а 5:1 за нас у Београду. За Французе смо тада били Бразилци, после те победе сваки њихов клуб имао је барем једног играча са простора Југославије.
Пласман у полуфинале обезбеђен је 24. априла, такмичење у Италији почело је 5. јуна. 1968.
– Били смо недељу дана у Коверћану на припремама. Пре пута сам добио ударац на првенственој утакмици, хематом је био огроман, чак сам мислио да нећу моћи да учествујем. У последњи час сам одлучио да кренем. Био је то леп спортски центар у близини Фиренце, одиграли смо и једну пријатељску утакмицу.
Противник у полуфиналу – светски шампион Енглеска.
– Сви који су освојили светску титулу били су ту, имали су улогу фаворита. Сећам се да је тог дана у Фиренци била велика спарина.
Селектор Рајко Митић и тренер Бранко Станковић супротставили су Енглезима тим: Илија Пантелић, Мирсад Фазлагић, Милан Дамјановић, Мирослав Павловић, Благоје Пауновић, Драган Холцер, Илија Петковић, Ивица Осим, Вахидин Мусемић, Добривоје Тривић, Драган Џајић.
– Осим нам се повредио у трећем минуту, није било права замене. Практично смо морали са десет играча, само је статирао по крилу. Звали су Кулета Аћимовића, дошао је накнадно из Београда и играо у финалу.
Пресудио је Џајићев гол у 87. минуту. Југославија је мајсторским матом момка са бројем 11 на леђима отишла у финале.
– Холцер је изнео лопту, не знам од куда се Мусемић нашао на левом крилу, обично сам му ја центрирао. Не знам да ли сам му подиграо руку, али ме је одлично пронашао. Боби Мур је иначе био изванредан у скоку, у том тренутку га је лопта прескочила, примио сам је на груди, склизнула низ тело и легла на леву ногу.
Сензационална победа је прекинула и студентске демонстрације у Југославији…
– Осетило се усхићење у народу. Стизала нам је штампа, победа против Енглеза нам је свима донела велику славу. Већ сам био ас у Југославији, али је гол у том мечу био прекретница да постанем што јесам у европским оквирима.
У финалу, Југославија је повела у 39. минуту Џајићевим голом, изједначио је Доменгини у 80. Продужеци нису променили стање, па је по тадашњим правилима заказан нови меч два дана касније. Азури су дошли до трофеја (2:0).
– Играли смо одлично, боље него против Енглеза, требало је да их победимо и имамо срећан крај. Изједначили су из слободног ударца у финишу. Штета, имали смо стопостотну шансу на 1:0. Куле је прошао по левој страни, Мусемић учинио све, да смо повели 2:0 све би било готово. Чак смо и у продужецима били бољи. Италијани, вечити срећници. Совјете су прошли тако што су извучени из шешира после ремија.
Обе финалне утакмице одигране су у Риму, на стадиону Олимпико. Занимљиво је да је првој присуствовало 68.817 људи, другој само 32.866.
– Ваљда су се уплашили да ћемо да их победимо – уз осмех коментарише Џајић. – Не могу да се сетим да ли је било мање људи, али знам да је атмосфера била добра.
Пораз од Италије најболнији је у Џајићевој играчкој каријери, јер га је мало времена делило да голом донесе Југославији титулу шампиона Европе.
– Постало ми је још болније неколико година касније. Тада сам био млад, мислио да ће бити опет финале. Не могу да прежалим тај пораз и што сам због црвеног картона у Јени пропустио полуфинале Купа шампиона 1971. са Црвеном звездом. Био сам у животној форми, на правди бога ме је искључио Ирац. Џон Карпетнер, не могу никако да му заборавим име. Гледаш пред 100.000 људи, а ниси на терену због туђе грешке, то је као да ме је неко оперисао без анестезије.
И четири и по деценије касније важи мишљење да би Црвена звезда тада била шампиона Европе да је Џајић био на терену.
– Без лажне скромности, могу да кажем да бисмо имали више шанси.
Европско првенство у Југославији, 1976. године, Џајић је дочекао као зрео играч. Само су он и Јован Аћимовић били на терену у Риму и Београду, осим њих Немцима су се на Маракани супротставили: Огњен Петровић, Иван Буљан, Славиша Жунгул, Дражен Мужинић, Јосип Каталински, Иван Шурјак, Данило Попивода, Бранко Облак и Јурица Јерковић.
– Водили смо 2:0, изгубили после продужетака 2:4. Попивода и ја смо дали голове, кажу да је то било најбоље полувреме Југославије икада. Разбили смо их, требало је да водимо 4:0 на одмору.
Немачки менталитет је дошао до изражаја и Џајић је остао без новог финала.
– Оља би сигурно одбранио да лопта после шута Флојеа није ударила некога у леђа, чини ми се Вимера. У продужецима смо изгубили главу, Немци су са Бекенбауером на челу били ментално јаки. Огромно разочарање, имали смо победу у рукама. Сви су рекли да смо играли добро, али џаба…
Џајићев опроштај од фудбала није организован, иако је постојала идеја.
– Нико није очекивао да ћу прекинути каријеру. Рекао сам у клубу да ћу изабрати званице ако правимо опроштај, рекли су да препустим организацију њима. И ништа се није догодило. Ни дана паузе нисам направио, јер сам започео функционерску каријеру. Одмах сам рекао да ме не занима тренерски посао, као што сам одлучио да прекинем у 32. години јасно ми је било и да нећу у тренере. Испало је боље за Звезду што је оваква комбинација.
Драган Џајић је већ био изабран у идеалан тим Првенстава Европе, по оцени реномираног фудбалског сајта „Гол“, уочи претходног шампионата у Украјини и Пољској. Осим Џајића, у идеалном тиму су се нашли: Дино Зоф (Италија), Матијас Замер, Франц Бекенбауер (Немачка), Паоло Малдини (Италија), Вилфрид Ван Мор (Холандија), Гинтер Нецер (Немача), Зинедин Зидан, Мишел Платини (Француска), Герд Милер (Немачка) и Марко Ван Бастен (Холандија).
На континенталним смотрама Драган Џајић је дао голове Енглеској, Италији, Западној Немачкој и Холандији. Има фантастичан просек од четири поготка на пет утакмица.
– УЕФА је прогласила да је гол Холандији из слободног ударца, у Загребу, најлепши. Мени је најдражи против Енглеске, јер је био одлучујући и у финишу утакмице.
