Трофеј који је „стидљиво“ измицао многим ранијим генерацијама, постао је Звездино власништво те 1991. године.
Изабраници Љупка Петровића те незаборавне вечери савладали су, тада, моћни Олимпик из Марсеја!
Причу о Барију и највећем успеху српског и југословенског фудбала, њен увод, разраду и закључак сви знамо толико добро, до танчина, она је у свима нама и тако лако и у пола ноћи набрајамо и ређамо: Стојановић, Југовић, Маровић, Шабанаџовић, Белодедић, Најдовски, Просинечки, Михајловић, Панчев, Савићевић (Стошић), Бинић.
Свако од нас има свој доживљај и осећај везан за тај сунчан 29. мај 1991. без обзира на то да ли смо били на стадиону „Свети Никола“ или остали приковани уз телевизор. Остао је за сва времена мирис те вечери, који нас сада зачас попут неког „флешбека“ врати у Бари. И ево нас тамо, опет после 24 године…
Подсетимо се још једном како је све то изгледало.
