Комеморација поводом смрти Миливоја Стаматовића

557

У Звездином прес центру одржана је комеморација поводом смрти Миливоја Стаматовића. Присутнима се обратио Иван Тодоров, генерални секретар СД Црвена звезда.
“Миливоје Стаматовић, председник Извршног одбора СД Црвена звезда и у 2 мандата председник Скупштине СД Црвена звезда, био је и директор Клиничког центра Србије, био је и министар у Влади Србије. Био је заиста и значајан и ангажован друштвени радник, али изнад свега, за нас у Звезди, био је упамћен као велики звездаш који је сам за себе волео да каже да је човек коме је срце црвено-бело, рекао је Тодоров и наставио, данас када се опраштамо од нашег Миливоја Стаматовића имам чак и привилегију да кажем да је био председник Спортског друштва Црвена звезда управо у годинама које су у много чему биле најтеже. Био је председник Скупштине Спортског друштва у време када су донесене санкције у спорту први пут у историји цивилизације према некој држави и у моменту када су те санкције укинуте”.

Управо због тога, због сећања на та времена, данас се можемо са великим пијететом сетити онога што је тада наш председник Миливоје Стаматовић написао, рекао и изјавио у Звездиној монографији:
“Црвена звезда не би била то што јесте да нема снагу и за доба које није срећно. Било како било дани који су непосредно за нама донели су и разлоге за оптимизам. Омча окрутних медјународних санкција која Звезди као и целој нашој нацији предуго болно стезала врат сада је мало попуштена. Наши се спортисти враћају на медјународну сцену хватајући залет за нова освајања, углед и места која су им раније припадала. Тешко је било месецима и годинама, гледати Маракану без великих интернационалних спектакала, тешко је било свим Звездиним људима, не само фудбалерима црвено-белог клуба. Погледати истини у очи није најчешће угодно, али је на пут повратка у планетарну спортску димензију и не треба кретати уколико нисмо кадри да објективно сагледамо последице медјународне изолације. Штете су огромне није ни потребно истицати колико се изгубило у суморном времену касније.
Да није таквог стања ствари не би нас напустили бројни врсни спортисти, стручњаци и свим тим даровитим људима било би омогућено да под заставом Црвене звезде стекну афирмацију у Европи и свету. Такодје спортски живот би се генерално брже развијао. Квалитет би у свим доменима Спортског друштва био подизан на виши ниво што би се разумљиво повољно одражавао на финансијске токове. Ипак шта је ту је. Очајавати ионако не би било у духу црвено-беле традиције а истини за вољу и овога пута се показало да у сваком злу има нећега доброг. Санкције и сужавање државне територије присилили су нас да се у највећој мери окренемо нашој селекцији и вратимо школама спорта, да се ослонимо на сопствене снаге и искушамо своје стварне потенцијале у једном истина тешком кризном периоду. Плодови те борбе најбоље ће се видети када и последња европска и светска капија буду отворене за наше спортисте. Квалитет имамо кад је у легалној вредности ништа нас не може зауставити.
Осим тога што је у такмичарско-стручном погледу успела да преживи,а и више од тога, Црвена звезда је, можемо са пуним правом констатовати, одолела и оним другим ванспортским изазовима бурног тренутка. Опстала је у једном нејасном магловитом времену као колектив у коме се неводи страначка политика, који није подлегао сумњивим политичким струјама. Црвена звезда је са те стране остала на нивоу јер она може бити једино странка за себе, национално добро.”

Овако је о Спортском друштву и Црвеној звезди говорио, мислио и писао председник, тада, Скупштине господин Миливоје Стаматовић. Миливоје Стаматовић је у тим тешким годинама од 1992. до 2000, а преко 30 година је био укључен у све поре рада клубова и Спортског друштва, на један миран и достојанствен начин водио Црвену звезду као председник њене Скупштине. Управо за тај 50. рођендан СД Црвена звезда Миливоје Стаматовић је подвукао да смо тада на изласку из једног бурног раздобља, пред већ одшкринутим вратима спортске Европе и света, ојачани невољом и жељом доказивања упркос свему смо и даље своји и народни. Као човек коме је срце наравно увек било црвено-бело, оставио нам је управо његове речи из тог времена да и данас имају снагу и значај. Са тугом и жаљењем можемо констатовати да остајемо без великог и искреног звездаша који је био на челу Спортског друштва Црвена звезда у годинама када то нимало није било ни лако ни једноставно.

Вечна му слава и хвала.

Претходни текстКонститутивна седница УO СД Црвена звезда
Следећи текстСрећна и успешна 2011.