У Звездином прес центру одржан је коктел поводом обележавања 20 година од великог успеха наших атлетичара који су јуна 1989. освојили титулу Шампиона Европе.
У присуству многих који су обележили Звездину атлетику као што су Дане Корица, Борислав Писић, Слободан Поповић, Дејан Јовковић, Исмаил Мачев, Слободан Бранковић, Влада Анђушић, Андреја Маринковић, Олга Ацић, почасни председник нашег атлетског клуба успомене на важан датум у Звездиној историји су евоцирали и Зоран Аврамовић, директор Црвене звезде Маркетинг, Иван Тодоров, генерални секретар СД Црвена звезда, као и аутор изложбе чији је један део изложен у Звездином прес центру, Вељко Смајевић, велики пријатељ Црвене звезде и кустос Музеја историје Југославије.
Подсетимо се тих дана од пре двадесет година када је Звездина атлетика била на врху Европе.
У свом 14. учешћу у Купу европских клупских шампиона, 1989. године мушка екипа Црвене звезде постала је шампион Европе. Имали су „црвено-бели“ и вицешампионску титулу 1981. и и треће место 1976. а пројекат „Црвена звезда шампион Европе“ зачет је у Ријетију 1988. када је четвртопласираној Звезди додељена организација наредног такмичења.
Имала је Звезда младу, јаку и још више перспективну екипу, одличан тренерски кадар на чијем челу су били Христо Гергов и спортски директор Борислав Писић. Имала је Звезда и сјајан руководећи тим на челу са председником Скупштине Вукојем Булатовићем и председником Председништва Гојком Мићуновићем. Секретар је био Мића Дотлић, а Олга Ацић међу челницима Комитета лиге шампиона.
Ти јунски дани 1989. године, 3. и 4. јун, остаће заувек уписани великим словима у историји Клуба. Петнаести „КЕПА“ окупио је осам најбољих европских мушких атлетских екипа у којима су била многа велика имена светске атлетике. Поменимо само Себастијана Коуа, једног од најбољих средњепругаша свих времена, тада још актуелног светског рекордера на 1.500 метара и бивше светске рекордере Алесандра Андреија (кугла) и Клауса Тафелмајера (копље). Андреи је био и олимпијски шампион у Лос Анђелесу 1984. и вицешампион света у Риму 1987. У Београду су се такмичили и олимпијски вицешампион из Сеула 1988. Амаду Дија Ба (400 м препоне), вицешампион света на 400 м из Рима 1987. године Иносент Егбунике, вицешампион света на 200 м из Рима 1987. Жак Квернев, па сјајни дугопругаш Брахим Бутајеб, којег су тек чекали велики успеси…
На папиру Звезда није била фаворит. Бодовањем најбољих резултата пријављених такмичара британски Харингеј био је апсолутни фаворит, француски Расинг вицешампион, шпански Лариос трећи а Звезда тек четврта са 103 бода – 12 мање од збира који би освојио Харингеј.
Али прогнозе и некад постигнути резултати су једно, а учинак на стази, на бацалишту и скакалишту у директним дуелима нешто саствим друго. Одлучује и тренутна форма, жеља, инспирација и срећа. Са изузетком среће „црвено-бели“ су имали све.
Упркос киши првог дана на Стадиону Црвене звезде окупило се више од 5.000 љубитеља атлетике и навијача Црвене звезде, а другог више од 8.000. Била је то значајна подршка Звездиној екипи коју су појачали Пољаци Коласа (мотка) и Зерковски (3.000 м стиплчез) и домаћа појачања Бранко Зорко, Младен Кршек, Драган Мустапић и Драган Мајсторовић.
Колика је жеља да се тријумфује била присутна најбоље илуструје податак да је моткаш Драган Георгијевски личним везама довео Пољака Коласу елиминисавши себе из тима, а да је све бољи стиплаш Вуле Максимовић сам решио дилему стручног штаба и рекао да је боље да трчи искуснији Пољак Зерковски а не он…
Све је било подређено коначном успеху. Први дан, објективно слабији за „црвено-беле“ завршен је према жељама – на трећем месту са малим заостатком за водећ има – само четири бода иза шпанског Лариоса и 3, 5 иза француског Расинга.
Јунаци дана били су Радоман Шћекић, и Андреја Маринковић. Шћекић, ученик Дмитра Марчете, победио је страшног Тафелмајера и тријумфовао у бацању копља са личним рекордом и другим резултатом свих времна у Југославији – 81,68 метара, а Маринковић је скоком од 7,84 метара успео да надмаши и Шпанца Коргоса чији је лични рекорд од 8,23 метара уливао страхопоштовање.
Капитен Бранислав Караулић и Слободан Бранковић освојили су друга места угрозивши чак и такве асове какви су Дија Ба и Егбунике, Јован Лазревић је заузео одлично треће место у бацању кугле, али није све ишло како се желело. Талентовани јуниор Драгутин Топић у жељи да се докаже остао је без пласмана у скоку увис, искусни Зорко је погрешио и дозволио спору трку на 1.500 м у којиој се Коу „прошетао“ до победе, а он био тек пети… Ипак, позиција за јуриш на прво место је изборена.
Други дан почео је неочекивано малим бројем бодова које су донели седмим местом Мајстроровић и петим местом Марјановић, али после Бранковић евог трећег места на 200 м почео је успон ка врху. Зорко је трчао мудрије него првог дана и био трећи на 5.000 метара. Исти пласман изборио је Мустапић у бацању диска, а када је Коласа победио у скоку мотком пут ка врху постао је остварљив. Зерковски је то потврдио заузевши друго место у стиплу, одмах иза сјајног Лабрускинија, а вођство Црвеној звезди донео је тријумфујући у претпоследљој дисциплини, троскоку млади Зоран Ђурђевић.
Преостала је још само трка штафета и Звезди је био неопходан тријумф са бар два места испред састава другопласираног шпанског Лариоса, који је предводио Иносент Еегбунике. Звезда је, уз то, имала пех. Капитена Караулића, члана олимпијске штафете из Сеула стегао је ишијас и није могао да трчи, па је прва измена поверена младом Јовковићу…
Стадион Црвене звезде је на ногама. Пуцањ стартера. све очи уперене су у Дејана Јовковић а и Шпанца Санчеза. Јовковић се не залеће. Држи у корак Шпанца и предаје палицу искусном Слободану Поповићу, који упркос томе што се није опоравио од болести престиже Лариосовог тркача Фрагу. У трећој измени Исмаил Мачев, не само да је повећао растојење у односу на Лариос, већ је престигао и Британца и последњем члануу штафете Слободану Бранковићу донео предност, а Шпанци су деморалисани пали на пету позицију.
Бранковић није испустио предност. Егбунике је био немоћ ан и Бранковић је имо времена да се у финишу придружи слављу које је већ почело на трибинама. Звезда је шампион Европе.
РЕЗУЛТАТИ
Први дан. – 100 м: 4. Петаковић 10,65; 400 м: 2. Бранковић 46,85; 1.500 м: 5. Зорко 3:52,52; 10.000 м: 5. Кршек 29:36,87; 400 м препоне: 2. Караулић 50,13; 4 х 100 м: 4. Звезда (Јовковић, Караулић, Петаковић, Томић) 40,75 ; даљ: 1. Маринковић 7,84; вис: Топић – без пласмана; копље: 1. Шћекић 81,68; кугла: 3. Лазаревић 19,31. Други дан. – 200 м: 3. Бранковић 21,32; 800 м: 4. Поповић 1:47,91; 5.000 м: 3. Зорко 13:43,04; 110 м препоне: 5. Марјановић 14,59; 3.000 м стиплчез: 2. Зерковски 8:25,44; 4 х 400 м: 1. Звезда (Јовковић, Поповић, Мачев, Бранковић) 3:07,36; троскок: 1. Ђурђевић 16,16; мотка: 1. Коласа 5,20; диск: 3. Мустапић (Ц. звезда) 57,64; кладиво: 7. Мајсторовић 58,46. Коначни пласман: 1. Црвена звезда 118, 2. Лариос (Шпанија) 110,5, 3. Расинг (Француска) 109,5, 4. Фијаме оро (Италија) 107,5, 5. Харингеј (В. Британија) 97, 6. Бајер (Немачка) 81,5, 7. Бенфика 63, 8. Тјалве (Норвешка) 49.
* подаци су преузети из Монографије Наших 60 година СД Црвена звезда