Када се спомене име Душана Савића, једна од асоцијација је гол Арсеналу на #Хајберију“ из сезоне 1978/1979, када је Црвена звезда играла и финале Купа УЕФА.
– Та година ми је била, можда, и најбоља у каријери. Био сам први стрелац шампионата Југославије, у Купу УЕФА сам једини уз голмана Стојановића одиграо свих 12 такмица и постигао пет голова. Сви памте тај, који сам дао Арсеналу… – почиње причу ових дана о славној прошлости црвено-белих Савић – Тај гол је УЕФА прогласила за најбољи те сезоне у свим европским такмичењима. Касније сам добио једну књигу из Енглеске која се зове „Тактика и техника фудбала“, где се изучавају сви елементи фудбалске игре. Мој потез описан као пример изводјења полуволеја и то ми једно од надражих признања за које зна веома мали број људи.
У блиској будућности још једног Савића могли бисмо да гледамо на фудбалским теренима. Реч је о Душановом сину Вујадину, који има 17 година. Вујадин је потписао уговор са Црвеном звездом, али тренутно игра на позајмици у Раду. Ипак, за разлику од оца, који је био нападач, син игра у одбрани.
– Боље му је да остане у Раду још неко време, да стекне рутину, одигра што већи број мечева, што је у његовим годинама можда најбитније. Има конституцију за штопера, висок је 194 центиметара и главом игра боље него ја! Све зависи од њега. Познавајући га мислим да је на добром путу. Све је успео без моје помоћи, ја чак нисам ни ишао на његове мечеве да га гледам – каже Савић сениор.
Дуле Савић био је инспирација музичарима за песме, као и редитељима за филмове.
– Гледам на то све са симпатијом и то ми даје повод када се шалим са својим колегама. Волим да им кажем да сам једини, који је успео и да сам, када размислим, бољи играч од свих њих. На неки начин то ми прија, али ниједан филм нисам погледао до краја. Сада када продјем улицом деца вичу: „Дуууле Савић“, иако ме никада нису гледали на терену. Што би рекао један мој друг: „Успео си, ушао си у историју“ – закључује мини разговор прослављени нападач Црвене звезде.
