Последњи поздрав великом Рајку

63

Витешки, достојанствено, у духу спорта и фудбала, у духу јединства каквог у земљи у којој живимо ретко има. Тако је протекла комеморација једне од највећих легенди српског фудбала и Црвене звезде Рајка Митића. На једном месту скупили су се представници Црвене звезде, али и Партизана, Војводине, Радничког, Фудбалског савеза Србије и што рече Илија Петковић „да је више Рајкових навијача живо и Маракана би била мала да их све прими“.

На комеморативном скупу говорили су председник Црвене звезде Топлица Спасојевић и Душан Маравић. Бираним речима, наравно, како другачије о бата Рајку.
– Хвала му што нас је све научио шта значи бити спортиста и играти врхунски фудбал. Норме понашања које је он успоставио сада ретко виђамо, а требало би да је обрнуто.
Председник Црвене звезде најавио је пред свим присутнима да ће Управни одбор највећег српског клуба ускоро размотрити начин како да се одужи Рајку Митићу. Идеја да се „Маракана“ зове по првој Звездиној звезди, наилази на опште одушевљење…

Рекли су о бата Рајку

Бора Костић
Синоним за фер-плеј
Чувеног Звездиног голгетера топовског ударца Бору Костића за бата Рајка вежу лична сећања и узајамне анегдоте. Прва се догодила већ по његовом доласку у Црвену звезду.
– Имао сам први тренинг са првотимцима, односно старијим играчима. Нисам још знао какав ми је статус у клубу и да ли ћу остати са њима. Ипак, после тог тренинга пришао ми је чика Рајко, загрлио ме и рекао: „Мали, посматрао сам те, добар си дечко, лепо се понашаш, васпитан си и што се мене тиче – прошао си“. Одувек је држао до фер-плеја и начина понашања на терену и ван њега. Такав његов однос изградио је Звезду у велики клуб  – каже Бора Костић.

Милован Ђорић
Савети злата вредни
Милован Ђорић, „први српски бек“, вечно ће бити захвалан Рајку Митићу.
– Шта да кажем о Рајку Митићу кад сам једину утакмицу за репрезентацију одиграо на његов позив… Али, верујте, и поред ове чињенице која у мојим успоменама има огромну важност, заиста мислим да у Звезди није радио, није био део ње нико попут Рајка Митића. Нажалост, није био у клубу у моје време. Ипак, свака реч коју сам од њега касније чуо, савет који сам добио онако, у пролазу, била је злата вредна. Непоновљив је, нема сумње. И мислим да је сјајна идеја да „Маракана“ понесе његово име.

Станислав Караси
„Осмица“ због Митића
Станислав Караси, некадашњи ас Црвене зведзе и репрезентације, носио је исти број на дресу као прва Звездина звезда.
– Имао сам срећу да 1959. кад сам долазио у Звезду, могу да будем у окружењу Рајка Митића који је био и остао људска и фудбалска величина. Замислите како сам се осећао кад сам добио његову „осмицу“. До краја каријере нисам је испуштао. Сви ми који смо фудбалски рођени и одрасли у Звезди, живели смо и радили по неписаним законима које је наш бата Рале, како смо га звали, поставио. Комеморација, број људи, реч изговорене о Рајку су вам ваљда све рекле да је Звезда изгубила великог човека, громаду.

Малиша Петровић
Настављам његов пут
Малиша Петровић једини је живи члан Звездине генерације из 1945.
– Нажалост, остао сам једини. Били смо то дуго Рајко и ја, сада сам настављам његов пут. А чак су нам родитељи били пријатељи, наши очеви били су машиновође. То је деценијско породично пријатељаство. Верујте, нисам субјективан кад кажем да се такав човек у Звезди сигурно никад неће поновити. Имао сам срећу и привлегију да га имам за саиграча, пријатеља. Био сам уз њега до суботе, а у недељу нас је заувек напустио.

Претходни текстЈанковић о Митићу
Следећи текстНаши кик-боксери доминантни