Фудбалери Црвене звезде ће сутра од 18 часова сазнати ривале у групној фази Лиге шампиона, што је идеална прилика да се подсетимо како је то било у претходна два учешћа у најпрестижнијем клупском такмичењу на свету, уз наду да ће нам се поновити неке од антологијских вечери, као што су оне против Ливерпула или Олимпијакоса.
Направила је Звезда чудо у сезони 2018/19 и успела да из првог кола квалификација за Лигу шампиона стигне до групне фазе. Чињеница да сада, пет година касније, имамо директно учешће у најпрестижнијем клупском такмичењу на свету, захваљујући сопственим резултатима, довољно говори о просперитету Црвене звезде, као и о томе да ни овде не планирамо да се зауставимо. Кренули смо 11. јула 2018. године утакмицом против Спартакса из Јурнале када је резултат био 0:0, да би у реваншу погоцима Бена и Крстичића успели да прођемо даље. Затим смо Судуву савладали са 3:0 у Београду и са 0:2 у Маријампољу, када је блистао Радоњић са три гола у двомечу, уз поготке Ебисилија и расположеног Бена. Памте звездаши и гостовање Спартаку у Трнави након „мршавих“ 1:1 у Београду, када је поново Бен био стрелац, како овде тако и у Словачкој, али је отпор ривала у потпуности сломио Радоњић и обезбедио Звезди нову групну фазу у европским такмичењима. Но, ни ту се нисмо задовољили, па је уследио један од највећих двомеча које је Црвена звезда одиграла у 21. веку – против Салзбурга. Било је 0:0 у Београду, а онда је све стало у 90 минута у Аустрији. Павков са „чалмом“ на глави, Крстичићев став на терену и на крају акције Дегенека и Бена, довеле су до коначних 2:2 и нечега што ће заувек остати као једно од најлепших звездашких вечери за „нову“ генерацију.
У групној фази, Црвена звезда је успела да ремизира са Наполијем на Маракани, а затим и да свима којима срце куца црвено-бело приреди још једно незаборавно вече. Тог 6. новембра 2018. године, савладали смо Ливерпул на Маракани резултатом 2:0, клуб који је те сезоне постао и европски и светски првак, а у апсолутног хероја израстао је Павков са два фантастична поготка.
И када се чинило да ће следеће сезоне бити још теже, јер је најнезахвалније понављати успехе, Звезда је још једном демантовала све оне сумњичаве. Поново смо кренули од првог кола и елиминисали старог знанца Судуву (0:0 и 2:1 (Марин, Боаћи)), а затим и Хелсинки (2:0 (Боаћи, Павков), 1:2 (Јованчић))), да би стигло до још једне антологијске вечери, а овог пута је локација била Копенхаген. Престоница Данске нас је угостила након 1:1 у Београду када је Павков био кобан по ривала, а идентичан резултат стајао је на семафору и после 120 минута игре у реваншу, с тим да је овог пута Боаћи био стрелац. Чувена пенал серија и незаборавна ноћ када је пре свих Борјан, а затим и Панков стекао статус хероја међу звездашима, а ми смо у џепу имали још једну групну фазу европског такмичења. Ипак, није се ту стајало са херојством, па је након 2:2 против Јанг бојса у Швајцарској (Дегенек, Гарсија), у реваншу Вукановић, златним словима исписао странице Звездине историје и одвео нас у још једну Лигу шампиона.
У групној фази, бележимо победу над Олимпијакосом на Маракани резултатом 3:1, када су се у стрелце уписивали Вулић, Боаћи и Милуновић.
Сада, имамо прилику да направимо додатни искорак, а треба истаћи да у нашим редовима још увек имамо веснике Лиге шампиона у лику и делу Милана Родића и Милоша Дегенека који су учествовали у обе одисеје, као и чувар мреже Зоран Поповић који није уписао минуте. Такође, у другој Лиги шампиона, учествовао је, и као што знамо погодио против Олимпијакоса – Немања Милуновић.
