Црвена звезда се пре 32 године попела на кров Европе савладавши у финалу у Барију Олимпик из Марсеја. Сјајна генерација црвено-белих је до тог успеха стигла без пораза и тако се златним словима уписала у фудбалске анале.
Те сезоне, први противник нашег тима био је швајцарски првак Грасхоперс. Први сусрет у Београду завршен је нерешено – 1:1, уз нешто слабију игру, а стрелац је био Бинић. Међутим, реванш у Цириху обележила је голеада нашег тима и убедљив тријумф – 4:1. Погађали су Панчев, Радиновић и Просинечки, који је постигао два гола из једанаестерца.
Следећи ривал био је Ренџерс, тада најскупљи тим на острву. Већ на Маракани је било решено питање проласка. Чета Љупка Петровића је остварила убедљиву победу головима Радиновића, Просинечког и Панчева. Реванш у Шкотској био је формалност, а остао је упамћен по поготку „маказицама“ Дарка Панчева.
Први четвртфинални меч против првака Источне Немачке – Динама из Дрездена био је пресликан оном против Ренџерса. Рутинска победа од 3:0, а стрелци су били Просинечки, Бинић и Савићевић. Други меч у Дрездену, није почео добро по наш тим. Домаћин је повео већ у другом минуту. И када су се многи забринули због рано примљеног гола црвено-бели су полако преузели конце игре и у другом полувремену преокренули резултат. Најпре је Савићевић у незаборавном слалому предриблао целу одбрану Динама и изједначио, а потпуни преокрет донео је Панчев – 2:1. Десетак минута пре краја, дуел је прекинут, а УЕФА је регистровала утакмицу службеним резултатом – 3:0 за Црвену звезду.
У полуфиналу, Црвена звезда је опет морала у Немачку, овај пут Западну. Ривал је био Бајерн. Повели су Баварци са 1:0 голом Волфарта. Али то није обесхрабрило црвено-беле. У финишу првог полувремена Панчев је крунисао сјајну акцију голом, а петнаестак минута пре краја комбинација Панчев-Савићевић донела је победу у Минхену – 2:1. Тренер Љупко Петровић упозоравао је да ништа није решено и да неће бити лако у Београду. И био је у праву. Црвено-бели су повели фантастичним голом Михајловића из слободног ударца, пропустили још неколико изгледних прилика и са предношћу отишли на полувреме. А у наставку права драма. Најпре је Аугенталер уз доста среће савладао Стојановића из слободног ударца. Само пар минута касније, Ефенберг је постигао погодак за 2:1, а тај резултат остао је на семафору до 90. минута. Када су сви помислили да ће меч отићи у продужетке, Михајловић је центрирао у срце шеснаестерца, а Аугенталер одбио лопту која је кренула ка голману Ауману, који ју је спровео у мрежу – 2:2.
Финале у Барију против Олимпика обележило је тактичко надмудривање без правих шанси. После 120 минута било је 0:0, а црвено-бели су славили после извођења пенала. Прецизни су били Просинечки, Бинић, Белодедић, Михајловић и Панчев и „сребрна амфора“ стигла је у Београд.
Тај успех остаће заувек уписан у историју и представља путоказ свим будућим Звездиним генерацијама, инспирацију за нове подвиге. То је Бари!
