Ово је трећи пут да Црвена звезда игра плеј-оф за улазак у Лигу шампиона у својој историји, с обзиром на промену формата такмичења које смо својевремено и освајали. Учинак је два од два, што слути на пуну Маракану у реваншу против Макабија, „мушему“ на центру стадиона „Рајко Митић“ и ноћ за памћење.
Био је то 21. август 2018. године када је Црвена звезда одиграла прву утакмицу у оквиру плеј-офа за Лигу шампиона, а ривал на Маракани био је Салцбург. Претходно смо кренули од првог кола и елиминацијом Спартакса (2:0), Судуве (5:0) и Спартак Трнаве (3:2) дошли на свега два корака од уласка у групну фазу Лиге шампиона. У Београду пред нажалост празним трибинама утакмица је завршена без голова. Упркос конкретнијим нападима фудбалера Црвене звезде, шансе Бена, Дегенека, Стоиљковића и Симића нису биле искоришћене… Реванш који је уследио седам дана касније је утакмица које се сваки звездаш сећа као да је била јуче, а не пре четири године. Ипак, није све било бајно, с обзиром на то да је домаћин у 47. минуту имао предност од 2:0 и чинило се да ће рутински привести утакмицу крају. Ипак чалма на глави Павкова стављена након судара са Самасекуом и тога што га је Погранчић потом нагазио, као да је изродила неку необјашњиву магију која је лебдела „Ред Бул Ареном“ и за свега два минута – два гола Звезде. Хероји су, осим већ дискретног Павкова, били Милош Дегенек који је два пута асистирао, али наравно и Ел Фарду Бен који је са два поготка заувек ушао у срце свих звездаша. Еуфорија после утакмице довољно је говорила о томе колико је Звезда чекала на овај успех. И онда смо га годину дана касније поновили.
Тада је било нешто другачије и рекло би се да више подсећа на ово што нас чека против Макабија, јер смо на Маракани изборили Лигу шампиона. И опет смо кренули од првог кола и поново је Владан Милојевић успео да уведе екипу у групну фазу најелитнијег европског клупског такмичења. У прва два кола еминисањем Судуве (2:1) и Хелсинкија (3:2), дошли смо до чувеног Копенхагена и пенал серије. Након што смо после 1:1 у Београду и у Данској, после бољег извођења једанаестераца прошли даље, у ноћи када су се изродили нови црвено-бели хероји, пре свих Милан Борјан и Радован Панков, уследио је двомеч са Јанг бојсом. У Швајцарској је било 2:2 када су погодили Дегенек и тада новајлија Матео Гарсија, који је првенац уписао на дебију, а у Београду, па рекло би се, поново незаборавно вече. Продор Родића по левом боку и центаршут за Алексу Вукановића који се извио и главом погодио мрежу ривала за ерупцију одушевљења пуног стадиона. Додуше, успели су гости да изједначе до краја меча, али џабе, Звезда је поново ушла у Лигу шампиона.
Нови изазов је ту, сада пред четом Дејана Станковића, али видимо да су неки од актера претходних успеха када је реч о Црвеној звезди и Лиги шампиона, и даље у црвено-белом. Прва утакмица са Макабијем у Хаифи завршена је 3:2 у корист домаћина, а сада нас чека реванш и пуна Маракана.
