Црвена звезда је седамдесетих година прошлог века била освајач шпанских фудбалских турнира у више наврата, а 1971. године наш тим предвођен легендардним Миљаном Миљанићем освојио је трофеј Иберико у Бадахозу, главном граду покрајине Екстремадура.
Црвено-бели су на турниру у овом универзитетском градићу први пут учествовали 1971. године, с обзиром на то да је наш тим још једном приликом узео учешће у борби са трофеј „Иберико“, две године касније. Поред екипе Миљана Миљанића, за пехар су се борили мадридски Реал, лисабонски Спортинг, као и Гранада.
Полуфинални сусрет се играо на Видовдан 1971. године, а Звездин ривал је била португалска екипа, Спортинг из Лисабона. Наш тим је био изузетно голгетерски расположен на овом мечу и убедљиво је славио са 6:1. Утакмицу је обележила нападачка рапсодија Зорана Филиповића, који је четири пута затресао мрежу ривала. Поред одличне партије рођеног Подгоричанина, голове за наш тим су постили Јован Куле Аћимовић и Зоран Антонијевић, а почасни гол за португалску екипу је постигао Роха. Звезда је на овом мечу наступила у следећем саставу: Дујковић, Кленковски, Богићевић, Кривокућа, Павловић, Антонијевић, Јанковић, Караси, Филиповић, Аћимовић и Џајић, а прилику је у наставку сусрета добио Александар Панајотовић. Победом у овом дуелу, наш тим се пласирао у финале турнира и нашао се у прилици да освајањем трофеја Иберико украси витрине музеја још једним пехаром са Пиринејског полуострва.
Наредног дана, Црвена звезда је у финалу одмерила снаге са мадридским Реалом, који је у другом полуфиналном сусрету савладао екипу Гранаде са 2:0. Црвено-бели су на терен стадиона „Муниципал Виверо“ истрчали у следећој постави: Дујковић, Кленковски, Богићевић, Кривокућа, Павловић, Антонијевић, Јанковић, Караси, Филиповић, Аћимовић и Џајић. После регуларног дела меча, резултат на семафору је био 1:1, па је питање победника морало да се реши у продужецима. Када су сви мислили да ће на крају „пенал лутрија“ одлучити ко ће понети пехар „Иберико“ својој кући, на сцену је ступио Драган Џајић који је постигао погодак у 116. минуту сусрета и тако пресудио Мадриђанима. Први гол за Звезду је постигао Зоран Филиповић, док је резултат поравнао Флеитас пред сам крај регуларног дела утакмице. Треће место на турниру освојила је екипа Спортинга која је славила над екипом Гранаде са 3:1.
Овом победом наш тим се окитио шампионским одличјем и изборио се за то да још један вредан експонат са територије Шпаније заврши у музеју стадиона „Рајко Митић.
О ТУРНИРУ:
Фудбалски “Трофеј Иберико” се играо сваке године између 1967. и 1986. године у шпанском граду Бадахоз. Након дуже паузе поново је одржан 2005. године и то због посебног повода – стогодишњице оснивања истоименог фудбалског клуба, који је од почетка био организатор турнира.
Освјањем турнира у покрајини Екстремадура, црвено-бели су се нашли у друштву мадридског Реала и Атлетика, Барселоне, португалских екипа Бенфике, Спортинга и Виторије, аргентинског Хуракена. Поред нашег тима, у борби за пехар „Иберико“ са ових простора учествовале су екипе Сарајева и Радничког из Ниша. Такође, фудбалски клуб из Бадахоза је организовао турнир „Луис Бермехо“, који је регионалног карактера. Што се тиче изгледа пехара, трофеј на себи носи симбол града Бадахоза, а на мермерном постољу су уклесани грбови учесника турнира. У неколико наврата, дизајн пехара је мењан, али је свакако задржао сличне карактерстике као и изворни трофеј.
