Станковић: Нека буде као у суботу

28

Црвену звезду сутра од 17 часова чека окршај у полуфиналу Купа Србије са Радником из Сурдулице. Очекивања пред меч против екипе коју смо прошле недеље у првенственом дуелу савладали резултатом 2:1, изнео је шеф стручног штаба нашег тима Дејан Станковић.

Била је то чудна утакмица. Волео бих да поновимо 50 посто од оног што смо одиграли прошле суботе. Имали смо фантастичну статистику, шутирали смо 35 пута на гол, 17 у оквир, уз посед лопте, шансе које смо имали…Нека сутра буде као прошле суботе – почео је Станковић.

Открио је шеф стручног штаба нашег тима да екипа није увежбавала пенала, али прекиде јесте.

Нисмо вежбали извођење једанаестераца. Видећемо ко ће шутирати, ако дођемо у ту ситуацију. Пенал није промашио само онај који га није изводио. Буде ми жао кад играчи промаше, видим да им је криво после меча. У сваком случају, први извођач је Катаи. Што се прекида тиче, имамо много играча са добром ногом. Могу да центрирају Бен, Катаи, Канга, Николић који је то фантастично чинио против Радника. Феноменални су то извођачи, без обзира на то да ли је у питању корнер или фаул око шеснаестерца. На сву срећу, имамо фудбалере који су храбри скакачи, јер су зоне које ми нападамо заиста опасне. Може да дође до судара, али храбри смо и увек после прекида идемо на гол. Као играч сам увек веровао у прекиде и научио сам да један такав ударац може да те доведе до позитивног или негативног исхода.

У Купу Србије не важи ограничење око бонус играча, али Станковићу то правило свакако не представља проблем.

– Нисам се оптерећивао тиме ко је “бонус” играч никад. Код мене су млади играли и када није постојало то правило. Прошле сезоне у утакмицама против Чукаричког, Војводине, Партизана, почињали смо са Петровићем, Николићем и Гаврићем. Немам проблем с тим, они ако добро и поштено раде, и заслужују да играју – добиће прилику, без обзира на године. Драго ми је што су сви здрави и што су ми на располагању. Имам слатке муке.

Фудбалски свет уздрман је информацијом о оснивању Суперлиге Европе.

Жао ми је фудбала, јер се он игра због навијача. Што се тиче коментара, све је то изнад нас и недодирљиво. Моје мишљење је да такмичење губи суштину и жар, уколико нема испадања и квалификација, те да се све на крају сведе на новац. Ако је то циљ – у реду, не могу ништа да кажем, али оно о чему могу да говорим је 22. мај 2010. године и стадион Реал Мадрида када сам освојио Лигу шампиона са Интером. Те сузе радоснице нико не може да купи и плати, то не може да се одузме…Ни мени, ни мојој деци, ни будућим генерацијама које почињу да тренирају фудбал због освајања Лиге шампиона. Јер то такмичење је нешто о чему се машта. Мени је то био сан, круна каријере… – закључио је Станковић.

Претходни текстУ сусрет противнику – Радник
Следећи текстЦрвена звезда сигурна и убедљива у Новом Месту