Најмлађи звездаши су увек идоле и спортисте на које се угледају проналазили међу ведетама нашег клуба, па је такав случај и са онима који фудбал “уче” у Омладинској школи Црвене звезде. Дечаци рођени 2009. године, одлучили су да поделе са нама ко су њихови узори међу фудбалерима Црвене звезде, уз јасне разлоге.
Некада су то били Џаја, Пижон, Пикси, Роби, а данас се деца угледају на неке друге момке који са једнаким поносом носе црвено-бели дрес и после голова пажљиво љубе грб клуба који воле. Управо то је инспирисало дечаке који имају једанаест година и који наступају за претпетлићку селекцију Црвене звезде да свог тренера Данила Тешића изненаде тиме што ће му открити ко су њихови идоли и због чега су изабрали баш те фудбалере. А у оштрој конкуренцији, предњачили су Жељко Гаврић, Вељко Николић, Марко Гобељић и Милош Дегенек.
Илија Јоксимовић је тако открио да се управо он угледа на Жељка Гаврића, фудбалера који је већ у неколико утакмица у пролећном делу сезоне показао раскошан таленат и способност да потезом реши утакмицу. То је приметио и Илија који је навео да код Жељка највише цени добре дриблинге, храброст, спретност, али и то што је потекао у нашој Омладинској школи. Осим фудбалских, он је код нашег крилног нападача увидео и велике људске квалитете, па је врло емотивно доживео то што је Гаврић свој првенац у нашем дресу посветио недавно преминулом деди.
Омиљени играч младог Вука Шћекића је још један фудбалер који је стасао на теренима иза југа Маракане – Вељко Николић. Осим хваљења играчких квалиета као што су добар пас, добар шут и осећај за игру, ту су и признања за људске квалитете, која некако више „одзвањају“. Тако млади Вук код Вељка види храброст, стрпљење и то да никад не одустаје.
Гобељићеву поливалентност и способност да на више позиција на терену буде једнако користан, као и чињеницу да на терену увек остави и последњи атом снаге, препознао је млади Андрија Спасић. Управо он код Марка Гобељића види све фудбалске и људске квалитете којима се заслужује дрес првог тима Црвене звезде.
Све то, само код Милоша Дегенека, препознао је Стефан Миљковић. Он Дегенека види сигурност, интелигенцију, храброст, поштовање, а заједничко Стефана и Милоша је то да су обојица део живота провели у Аустралији, а да данас наступају за Црвену звезду.
