пише: Жарко Дапчевић – Даба
У оквиру 20. кола АБА лиге у хали „Александар Николић“ 12. фебруара 2018. године одигран је меч између два велика и дугогодишња ривала Црвене звезде и Задра. Меч који се ништа не разликује од многих који су ова два ривала одиграла у својој историји, али опет он ће иостати у Звездиној историји као посебан и имаће своје посебно место у њој.
На том мечу Звездин капитен Бранко Лазић, кога навијачи од милоште називају „Министром одбране“, је и дефинитивно ушао у Звездину историју и оборио још један у низу рекорда можда и онај најзначајнији, одиграо је свој 430. меч у дресу Црвене звезде и тако постао кошаркаш са највише одиграних званичних мечева у њеном дресу.
Када је Бранко Лазић 31. марта 2016. године после пуних 27 година постао рекордер по броју одиграних европских утакмица Црвене звезде, то је био само почетак обарања Звездиних рекорда. Потом на ред су дошли мечеви у великом дербију против Партизана, 51. одиграни дерби до сада. Потом са својим бившим саиграчем и некадашњим капитеном Звезде Луком Митровићем дели прво место по броју освојених трофеја у дресу Црвене звезде (10 трофеја – 4 купа „Радивоја Кораћа“, 3 пута освајао АБА лигу и 3 пута освајао првенство Србије) са тенденцијом да ове сезоне се осамостали и још више на свом конту дода освојених трофеја и тако зада неким будућим кошаркашима Звезде немогући задатак.
Ево 12. фебруара 2018. године тачно после 27 година Бранко Лазић обара још један рекорд и са чела свргава још једну Звездину легенду Слободана Николића који је ето пуних 27 година држао примат са највише одиграних мечева у дресу Црвене звезде 429. Слободан Николић за сада држи рекорд по броју сезона одиграних у дресу Црвене звезде (14) и јако је мала вероватноћа, готово никаква, да ће га икада ико престићи.
Бранко Лазић бескомпромисни борац прави фајтер на терену који не штеди ни себе, а ни противника на терену кога су многи противнички кошаркаши итекако запамтили је свакако све ово заслужио. Немало пута су Звездини навијачи скандирали име свог љубимца, прегршт фотографија постоје како се Бранко Лазић, не штедећи себе, залеће у публику или у рекламе како би спасио неку лопту да не оде у аут притом ни једнога часа не мислећи на себе.
Своју велику приврженост клубу је показао прошлога лета када је иако му је истекао уговор поново потписао нови на две године, остао веран Звезди иако је поред Дангубића и Добрића остао једини из оне златне Звездине генерације која ће остати вечно уписана у њеној историји. Препознао је Бранко тренутак да је потребан својој Звезди како би помогао и њој и неким новим саиграчима да наставе тај поход ка новим трофејима и новим успесима Звезде. Остао и ушао у историју.
А све је почело сада већ давне 1989. године тачније 12. јануара када је Бранко Лазић рођен у Лозници. Лозница (тачније Љубовија) може бити поносна на свог Бранка, а такође је тај крај Звезди подарио још једну легенду великог Владимира Цветковића.
Прве кошаркашке кораке Бранко Лазић је направио са 9 година у својој Љубовији у КК Младост, где му је први тренер био Слободан Смиљанић. На једном кошаркашком турниру у Шапцу Бранко Лазић бива проглашен за другог најкориснијег играча турнира. Његове одличне партије нису промакле скаутима из ФМП-а и на њихов позив прелази у њихове редове у Београд.
Са 13 година, још дете, Бранко Лазић 2002. године прелази у ФМП, где пролази све њихове селекције. Пут нимало лак, али Бранко је себи зацртао циљ и својом упорношћу и марљивошћу ишао корак по корак. Први тренер у ФМП-у био му је Милован Булатовић који му је итекако помогао у кошаркашком развоју. Године 2007. стиже и прва награда за њега у виду освајања јуниорске Евролиге. Након тога дебитује и за први тим ФМП-а и све до 2011. године је играо за њих када се склапа пословно технички споразум између Црвене звезде и ФМП-а, па Бранко Лазић са својим саиграчима прелази у Црвену звезду.
Ово је 7. сезона Бранка Лазића у дресу Црвене звезде и у том периоду је променио неколико тренера (Пешић, Лазић, Вукоичић, Радоњић, Алимпијевић) и сви до једнога су били једногласни у оцени да је Бранко Лазић један од најважнијих шрафова у Звездиној машини, и стуб одбране.
Иако је препознатљив пре свега по својим бравурама када је одбрана у питању Бранко Лазић је највише захваљујући Милану Гуровићу, који је једно време био помоћни тренер у Црвеној звезди и доста добро и дуго радио са Лазићем на поболшању шута (знали су њих двојица да остану после тренинга и испале и по хиљаду шутева на кош), те је и на том пољу изузетно напредовао што је Звезди донело и неке битне победе захваљујући управо тројкама Бранка Лазића.
Све до ове сезоне био је заменик капитена Луки Митровићу, а од ове и капитен Црвене звезде и за ових седам сезона колико носи њен дрес је забележио доста антологијских победа поготово у Евролиги (Реал, како у Беграду неколико пута тако и у Мадриду после 44 године, Химки, Панатинаикос у Београду и Атини, Локомотива, Ефес, Уникаха, Бајерн, ЦСКА, Олимпијакос, Фенербахче, Макаби, Барселона), сви Европски великани су падали под Бранком Лазићем и његовим саиграчима.
Поред за сада освојених десет трофеја остаће упамћено и полуфинале Евро купа као и топ 8 и један топ 16 Евролиге. Својим изванредним партијама у дресу Звезде Бранко Лазић је добио позив од селектора Ђорђевића да заигра у репрезентацији Србије. Наступао је и на Европском првенству 2017. године, али на жалост повреда рамена га је омела да да пун допринос репрезентацији и да је он био у тиму Србија би можда и дошла до најсјајнијег одличја, али на жалост повреда га је удаљила са терена, али је ипак кући дошао са сребрном медаљом око врата што је итекако изванредан успех за овог сјајног кошаркаша и човека.
Бранко Лазић је постао Звездина легенда сасвим заслужено и у историји Звезде ће бити записано његово име златним словима, 430 наступа и 1942 поена у дресу Црвене звезде закључно са утакмицом против Задра. Још ће наш Бранко дизати лествицу која ће бити тежак изазов за нека будућа поколења Звездиних кошаркаша.
Жарко Дапчевић – Даба
Рођен 14. јула 1967. године у Приштини. Велики заљубљеник у црвено-беле боје. Аутор књига „Под црвено-белим обручима (2014)“, „Слободан Јанковић, српски Лери Бирд (2014)“, Приче о југословенској кошарци 1945-1991 (2015)“, „Златна левица Радивој Кораћ (2015)“, „Црвено-бела бајка (2015)“ и „Модри чаробњаци са Маракане (2016)“.
“Годинама је Звездина ревија била моја спона са Црвеном звездом и све у вези ње. Јако сам јој на томе захвалан, јер уз помоћ ње сам сазнао многе ствари и упознао многе спортисте из разних Звездиних секција. Жеља ми је да се што више лепих прича и историјских података отме и сачува од заборава, и ово је моја захвалност СД Црвена звезда за све радости, све успехе и трофеје које нам је до сада даривала.”
