пише: Жарко Дапчевић – Даба
Огњен Кузмић рођен је 16. маја 1990. године у Добоју. Са 11 година је почео да се бави фудбалом у локалном клубу у селу до своје родне Грабовице. Још тада је био вишљи од својих вршњака, па му је то када је фудбал у питању била отежавајућа околност јер је био спорији у односу на остале дечаке око себе. Са висином преко 190 центиметара и патикама број 51 играо је штопера, али њему је судбина ипак наменила неки други спорт, а не фудбал. Дошло је време када се мора поћи у средњу школу и родну Грабовицу мења Добојем и тамо се по први пут сусреће са кошарком. Имао је тада 15 година, а већ је био висок преко 200 сантиметара. Угледавши га наставник физичког га је анимирао да се почне бавити кошарком и тако је све почело. Већ је увелико каснио када је кошарка у питању морао је да почне од почетка да научи кретање, да шутира, све оно што тада у то време клинци са мање година него кад је он почео учити.
Ту у Добоју је вредно тренирао две године у КК Финдо да би затим 2007. године отишао у Борац из Бања Луке, где је тренирао са јуниорима јер још увек није био спреман за први тим. После Борца одлази у Љубљану на пробу у Олимпији на два месеца. Управа је била задовољна Огњеном и били су на прагу потписа уговора само је требало да прође лекарске прегледе, али ту настаје проблем. На прегледима му открију анемију, недостатак гвожђа у крви и све пропада. Шта ће здравље је ипак на првом месту. Огњен се враћа у Добој да заврши школу (прве две године је ишао редовно потом се пребацио на ванредно) и санира анемију. За неких шест месеци му то и успева, а онда на позив Златана Прешића, тренера из Добоја, који је већ неко време био у Финској, одлази да игра кошарку.
Није имао много избора, Кузмић 2008. године одлази за Финску у градић Усикаупунки да игра за тамошњи Кошаркашки клуб Корихајту. Захваљујући једном свом земљаку из Добоја који је одлично знао енглески Огњен није имао проблема на почетку, те сезоне је играо за јуниоре. У следећој га шаљу у другу лигу на позајмицу у Корикобрат код тренера Ненада Стефановића који му је помогао и дао да игра. Након две године боравка у Финској враћа се 2010. године у Зеницу, у Челик који је играо у првој лиги БИХ и кошарка га је већ узела под своје.
Након Зенице 2011. године сели се у Шпанију где је играо за други тим Уникахе. Доста је путовао, играо на разним турнирима, две сезоне је играо доста добро и онда су га пребацили у први тим. Тренер му је био Јасмин Репеша, а на месту центра на његовој позицији је био Коста Перовић који је био и први центар екипе, да би га из Уникахе послали на позајмицу у Хувентуд где је одиграо јако добро и након тога се пријавио за драфт.
Док је играо за Хувентуд долазили су пар пута из Голден Стејта да га посматрају, на крају су га они и драфтовали. Одлази у Голден Стејт 2013. године где је имао поред себе и Немању Недовића, али како то бива у НБА нека хијерархија се мора поштовати. Није се баш наиграо, више је играо за њихов развојни тим.
Добија позив од репрезентације БИХ 2013. године и одлази на припреме, селектор БИХ-а тада је био Ацо Петровић који га је ставио по страни, а овај након недељу дана напушта репрезентацију и одлази. Следеће 2014. године добија позив од Салета Ђорђевића да наступи за репрезентацију Србије, а у међувремену је постао и члан Панатинакоса управо на позив селектора да буде други центар тима иза Радуљице.
Након што је у току сезоне Сале Ђорђевић раскинуо са Панатинаикосом, после његовог одласка у клубу нису рачунали ни на њега, а ни на Радуљицу, па се он враћа у Америку где је играо летњу лигу. Требало му је негде где ће бити мало дуже и имати континуитет у раду, а пошто га је тренер Црвене звезде Дејан Радоњић желео добија позив од Звезде и Огњен Кузмић испуњава дечачки сан да заигра у црвено-белом дресу.
За Црвену звезду је потписао 19. јула 2016. године на три године и посстао први центар тима, његова сарадња са Јовићем и његове сјајне партије у Евролиги су највише допринеле европској бајци Црвене звезде, као и признање МВП играча Евролиге за месец јануар. Коначно је Кузма нашао свој мир где је одлично прихваћен и где је стекао и самопоуздање и подршку како од тренера, играча, тако и публике.
У овој сезони за Црвену звезду је одиграо до сада 70 мечева и постигао 641 поен. Тренутно је трећи стрелац екипе иза Симоновића и Џенкинса. Освојио је Куп Радивоја Кораћа и АБА лигу.
Жарко Дапчевић – Даба
Рођен 14. јула 1967. године у Приштини. Велики заљубљеник у црвено-беле боје. Аутор књига „Под црвено-белим обручима (2014)“, „Слободан Јанковић, српски Лери Бирд (2014)“, Приче о југословенској кошарци 1945-1991 (2015)“, „Златна левица Радивој Кораћ (2015)“, „Црвено-бела бајка (2015)“ и „Модри чаробњаци са Маракане (2016)“.
“Годинама је Звездина ревија била моја спона са Црвеном звездом и све у вези ње. Јако сам јој на томе захвалан, јер уз помоћ ње сам сазнао многе ствари и упознао многе спортисте из разних Звездиних секција. Жеља ми је да се што више лепих прича и историјских података отме и сачува од заборава, и ово је моја захвалност СД Црвена звезда за све радости, све успехе и трофеје које нам је до сада даривала.”
