Директор Омладинске школе ФК Црвена звезда Драган Младеновић је у интревјуу за наш сајт говорио о години која је прошла, променама, резултатима као и напретку дечака и њихових тренера.
Драган Младеновић је од доласка на функцију директора инсистирао на новом систему којем су сви морали да се прилагоде – запослени, тренери, као и сами дечаци. Након више од годину дана, Младеновић је задовољан начином на који је нови систем прихваћен.
– Задовољан јесам, али постоји простор за напредак, и то и сами тренери знају. Мени је битно да су уведени у систем рада и докле год буду у том систему, биће и део Омладинске школе. Направљена је селекција тренера. Мени су потребни млади момци који су амбициозни, спремни да уче. Јер, ни ја не знам све и спреман сам да учим. Желео сам да окупим људе који су паметнији од мене. Битно је да су ангажовани, да имају жељу за напредовањем. Они су спремни, и докле год су такви, имају моју подршку. У односу на првих шест месеци када је све почело, примећујем да је знатно боље. Прихватили су нове методе, веома су посвећени, а без одрицања нема ни успеха. Знају добро шта се од њих очекује, који је пут који треба да следе. Код деце постоји већи отпор према систему. Много је теже исправити грешке, односно лакше је учити дете од нуле него исправљати грешке. Потребно је много времена, не само код деце него и код нас старијих. Деца се полако привикавају, иако у свакој генерацији има помало отпора, али деца су то, све је то нормално за њихов узраст – говори Младеновић.
Осим позитивних промена о којима радо говори, Младеновић напомиње да постоје и лоше навике међу децом.
– Трудимо се да направимо тај култ Црвене звезде. Међутим, забрињава ме то што су некој деци, нажалост, битнији инстаграм, фејсбук, твитер, као и то да ли ће неко да их слика, да ли ће да се покажу пред неким… А, не схватају неке ствари о клубу, не схватају која су очекивања, шта клуб може да им пружи, али и шта клуб од њих тражи. Радимо доста на едукацији, и мислим да је важно то што први пут људи запослени у републичком заводу за спорт, педагози и психолози, врше анализу, разговарају са децом, и заједно са нама раде на решавању њихових проблема. Имамо и другу врсту проблема. Многа деца су потписала своје прве уговоре са клубом. И ту настаје парадокс. Поједини фудбалери који су потписали професионални уговор са Црвеном звездом, не успевају да се изборе за позицију стартера ни у својој селекцији. И то се први пут дешава. Зашто? Јер су оног дана када су потписали уговор, променили став. Уместо да им то буде нешто што ће им бити подстрек, они мисле да су учинили све у животу самим потписом. Моје као директора је да их вратим на правим пут. Без обзира на то да ли имају професионални, стипендијски, или уопште немају уговор, учинак на терену биће једино мерило, као и понашање. Они представљају Црвену звезду на терену, ван терена, у школи, на улици, у својој кући, и морају да поштују кодексе. Док их поштују, биће део Звезде и у конкуреницји за тим – јасан је Младеновић.
У Омладинској школи се озбиљно ради и на физичкој припреми дечака.
– Физичка припрема је веома битан сегмент. Унапредили смо озбиљно рад на физичкој спреми. У првом делу смо са главним кондиционим тренером Милошем Ђуровићем и Николом Перишићем постигли неки темељ. Сада је Радован Радаковић преузео улогу главног координатора. Направили смо комплетан програм физичке спреме, а толико детаљно радимо да спремамо и појединачне физичке програме – открива директор Омладинске школе.
У последњих годину дана Омладинска школа је добила бројне новитете.
– Овде понекад наилазим на осуду да се бавим неким стварима које немају везе са мојом функцијом. Али, заиста чиним све да обезбедим боље услове за рад како тренерима, тако и деци. Направили смо теретану коју Омладинска школа никада није имала. Сада деца не треба да плаћају неког са стране да раде индивидуално, већ то могу овде, по нашем плану и програму. Ту је и медицински блок, као и канцеларија за тренере. Имамо и канцеларију за тренере који воде најмлађе селекције. Имамо тренере голмана који имају своје канцеларије, као и кондиционе тренере. Успели смо да направимо и канцеларију за тренере који се баве физичким опоравком и превенцијом од повреда, и први пут у историји клуба тренер омладинске селекције има своју канцеларију. Ја сам то морао да урадим јер су то ствари које морају да постоје. Наравно да је то далеко од нечега што се може назвати озбиљним, али имамо најбоље услове до сада. Управа клуба помаже у складу са могућностима. Сарадња Омладинске школе и људи из клуба је одлична. Много разговарамо о побољшању услова. Разумем да постоје приоритети који морају да се поштују, имамо мач над главом у виду честих монитопринга УЕФА, и људи се боре са тиме јер је свакако приоритет клуба први тим.
Урош Рачић и Лука Аџић су претходне јесени добили своје минуте у званичним утакмицама првог тима, и чини се да су их искористили на прави начин.
– Задовољан јесам, сваки играч који из Омладинске школе оде у први тим и добије неку минутажу, треба да пружи свој максимум и заслужује подршку. Склони смо томе да неког глорификујемо за један потез, а некоме завршимо каријеру уколико је тај потез негативан. Треба водити рачуна јер то су млади момци, Њима је и најлепше и најтеже, а ми као навијачи треба да им пружимо подршку јер су они 100% наши. Биће лепих ствари, биће и мање лепих, али не треба се одрицати те деце. Искрена подршка навијача њима много прија, и пружиће и више него што могу тренутно да прикажу. Биће још позива за играче из омладинске селекције који ће почети припреме са првим тимом – каже Младеновић.
Претходне јесени тренери Звездине школе фудбала одржали су многобројне пријемне тренинге на које су долазили малишани из читавог Београда, па чак и Србије. На тим тренинзима се, по правилу, појављивао велики број деце.
– Београд је велики град, и рекао сам да ако у Београду од 2 милиона становника нема макар по 25 дечака који могу да приступе свакој селекцији Црвене звезде, онда имамо проблем. Зато смо направили пробне трениге. Да би дете са стране дошло, ми као клуб морамо да платимо смештај, да нађемо запослење родитељима, и то клуб тренутно не може да плати. Зато сам и размишљао о томе да макар окупимо децу из Беоргада која желе да играју у Црвеној звезди. Одзив је бипо велики, а из квантитета излази и квалитет, и многи ће добити прилику да тренирају са децом која су већ у школи.
Позитивни ветрови дувају већ неко време у Омладинској школи, али нико нема намеру да се зауставља. Напротив, рад тек предстоји.
– Ово је само почетак мењања свести и људи који су запослени овде, и наравно људи који гледају са стране шта се дешава овде. Навика је чудо, и мислим да од сада, уз сво дужно поштовање мојих претходника и запослених у Омладинској школи, рад и посвећеност морају да буду звезда водиља наше школе. Ми смо велики клуб са великом традицијом. Традицијом коју треба поштовати, која треба да нам буде плус. Али, да бисмо били конкурентни, морамо да мењамо наше ставове и навике јер много се све брзо мења у фудбалу, и уопште у начину живота, и уколико каскамо и живимо у месту, појешће нас и време и други клубови. Ту мислим на иностране клубове, јер смо у Србији дефинитивно најбољи – закључио је Драган Младеновић.
