Пионири Црвене звезде (генерација рођена 2002. године) имали су веома турбулентне периоде протеклих година. Велики број промена тренера, односно долазака и одлазака играча, утицали су на нешто слабије резултате ове генерације.
О свему што се догађало, али и полусезони која је иза њих, разговарали смо са тренером пионира Игором Савићем.
– У Црвену звезду сам дошао 1. јула 2015. и то као помоћни тренер Огњена Коромана, који је тада водио кадете (1999) и наредних шест месеци сам био у његовом стручном штабу. Генерацију 2002 водио је Видак Братић, а када је он напустио Омладинску школу током новембра 2015. године, мени је директор Младеновић понудио да будем њихов тренер. Ова екипа се за ево мало више од годину дана колико је водим, доста променила. Морам рећи да се ради о генерацији која је у прошлости променила доста тренера, мислим седам или осам. Доста деце је отишло, па дошло, и то је једна прилично „истумбана“ генерација, и деци заиста није било лако да се свакодневно прилагођавају новим условима. Доласком директора Младеновића и Видака Братића као њиховог тренера, ситуација се мало консолидовала. Од тренутка када сам ја преузео екипу, дошло је још седам играча, а највише у јуну 2016. године – објаснио је Савић стање и објективне тешкоће са којима су се дечаци сусретали.
– Сада смо, напокон, формирали добру екипу, имамо селекцију од 22 играча плус три голмана који чине окосницу. Шест месеци сам се трудио да се нова деца привикну на систем рада школе, и све то, како пролази време, све боље изгледа. Подсетићу, они су претходне сезоне два пута поражени од Чукаричког, а ове године су победили. Такође, претходне године су од Партизана изгубили чак 7:1, а ове сезоне смо поражени 1:0 и то након аутогола пред сам крај утакмице. Напредак је заиста приметан. Сезону смо завршили турниром у Францсукој на којем су нас дисквалификовали у финалу из само њима знаног разлога, али смо на целом турниру играли одлично!
Уследило је и појашњење.
– Према правилима турнира, свака екипа је могла да током првог и другог дела игре направи по две измене. Међутим, на самом полувремену, било је дозвољено извршити неограничен број измена. Ми смо како у групној фази, тако и у полуфиналу вршили укупно пет – по две у оба интервала, и једну на самом полувремену, што је укупно пет. Испоставило се да су таква правила важила само за групну фазу, не и за полуфинале. Проблем је што нама то нико није рекао. У полуфиналу смо лагано победили Сервет са 2:0, Сервет који има, тако кажу, најбољу Омладинску школу у Швајцарској. Они су након меча уложили жалбу јер смо извршили измену на полувремену, и нама је онемогућено да играмо финале које смо у потпуности заслужили. Нисмо примили ниједан гол на целом турниру, и били смо бољи од сваког противника. Без обзира на ту неправду према деци, важно је да смо показали да напредујемо из месеца у месец, и да су деца почела да прихватају или су већ прихватила систем Омладинске школе. Управо због тога гајим утемељен оптимизам када је будућност ове генерације у питању – рекао је Игор Савић.
Као и сваког тренера млађих селекција, и Игора смо питали шта мисли о новом систему Омладинске школе.
– Систем који је директор Младеновић поставио пред тренере је један захтеван систем. Физички је напоран јер се константно игра високо у формацији 4-3-3. Противнику се не дâ да уђе у игру, стално смо на противничкој половини и игра се пресинг. Нема избијања лопти, прескакања игре, већ се доста ради на грађењу напада и завршници. То је систем који је добар, модеран, и мислим да је велики плус целе школе што игра у том систему. Мислим да учење и прихватање система треба да буде испред резултата. Али, наравно, свесни смо да су у Црвеној звезди увек битни и резултати, па се трудимо да балансирамо – објашњава Савић, али и наводи да се од формације не одступа ни у зависности од резултата током утакмице.
– Договор са директором је да без обзира на то који је тренутни резултат, ми играмо у почетној формацији. Било да водимо или губимо, обавезни смо да се држимо тог система, и навикавамо децу. Баш током ове једени, играли смо против другог на табели, водили смо 1:0 и нисмо се затварали, и даље смо нападали… И они су нам направили контру у 85. минуту и утакмица се завршила нерешено. То је пример форсирања система пре резултата, и мислим да је то добро. Свака генерација, пре доласка Младеновића, играла је мало другачије. Била је формирана по систему тренера који је водио. Сада је то промењено, и било је тешко у почетку, било је доста утакмица које смо губили иако смо били бољи. Имали смо посед, притискали смо, а противник из две контре да два гола. Но, сада се већ навикавамо, дошли смо до тога да ми тренери можемо и само да седимо са стране и посматрамо, јер деца знају шта треба да играју. Наравно, треба тежити усавршавању и на томе сада радимо.
Игор нам је објаснио и како изгледају тренинзи дечака у овом узрасту (14 година).
– Све до пионира, дакле код млађих пионира, петлића, претпетлића… Највише се акценат ставља на технику и техничке елементе. Од пионира се прелази и на неке тактичке тренинге, па је 50 одсто тренинга тактика, а 50 одсто техника. Они имају 14 година, сада ће 15, улазе полако у кадетски узраст, и циљ је да до кадета буду потпуно спремни и тактички и технички.
Рано је и не треба причати о именима, али тренер пионира је уверен да у његовој генерацији има дечака који су довољно талентовани и који би, уз напоран рад, могли и до првог тима.
– Још увек су јако млади, али као и у свакој генерацији, тако и у 2002. има деце која су изузетно талентована. Технички веома поткована, а тактички се успешно усавршавају. Пред њима је напоран и дуг пут, и морају још много да раде и да се труде како би стигли до свог циља, а то је први тим.
А колико деца у том узрасту већ схватају тежину Звездиног дреса?
– Искрено, мислим да знају и осећају тежину. Свесни су да играју у једном великом клубу, по мени највећем у овом региону. Та тежина их некада и оптерети, што је и нормално. Нисам тренер који после једне грешке прави драстичне промене, поготово у њиховом узрасту, тако да им никакав притисак нисам наметнуо. Али, они сами себе оптерете. Размишљају: „Ако погрешим, шта ће да се деси, да ли ћу сутра играти?“ То је нешто што са собом носи играње у великом клубу. Мислим да они то добро носе. Догоде се утакмице у којима их притисак спута, али деси се и да покажу величину, снагу, да преокрену или заврше у великом маниру. То су године када су деца већ свесна свега око себе и за сада се добро носе.
Пионири тренурно заузимају четврто место на табели и заостају шест бодова за првопласираним Партизаном. Међутим, након нешто слабијег уласка у првенство и поменутог несрећног пораза у дербију, екипа Игора Савића је везала четири победе и дала назнаке великог успона форме.
– У овој полусезони смо на две утакмице, по мом мишљењу, направили кикс. Надам се да на пролеће нећемо имати киксеве, и да ћемо успешније завршити сезону. Дечаци добро сазревају, период адаптације пролази, и мислим да ће то на пролеће бити доста, доста боље. Лига млађих кадета нас чека од следеће јесени, и та лига је добра јер ће одмерити снаге и против старијих, а и сама лига је добра припрема за кадетску лигу Србије која је доста јака.
Поред домаће лиге, дечаке ће чекати и велики број иностраних турнира.
– На доста турнира сам био са њима, и могу да кажем да су наша деца јако талентована и да, без неке лажне скромности, мисли да смо степеник изнад других европских клубова. Ту децу само треба усмерити касније како бисмо добили добар производ, јер они се после изгубе, око осамнаесте или деветнаесте године. Таленат је приметан и мислим да Црвена звезда има једну од најталентованијих Омладинских школа у региону. Ми тренери међусобно одлично сарађујемо. Трудимо се, иако имамо доста обавеза свако са својом екипом, да погледамо утакмице и других екипа, учествујемо у дискусијама и имамо отворену сарадњу, и мислим да је то велика предност наше школе – сарадња међу тренерима која је на виском нивоу.
За крај разговора, још једном смо се подсетили лепог геста који су дечаци учинили према свом тренеру. Подсетимо, они су добили задатак да саставе списак жеља, а сви до једног су пожелели да их тренер Игор Савић предводи све до краја школовања.
– Са људске стране ме је то јако дирнуло и обрадовало. Несвакидашњи гест који ми је показао да сам на правом путу када су та деца у питању. Све то је само појачало већ јаку жељу да са њима останем док не стигну до првог тима. Наравно, свесни смо да не зависи све од нас, али даћу све од себе да ја будем тај који ће их одвести до првог тима – рекао је Савић.
Игору Савићу и његовим пионирима желимо много успеха на пролеће!
