Кошаркаши Црвене звезде су се убедљивим поразом од екипе ФМП из Железника (90:79)
опростили од учешћа у Купу „Радивоја Кораћа“ и наставили низ од пет година без престижног
трофеја који наши највернији навијачи нестрпљиво очекују од 2006. године. Пред приближно
500 гледалаца црвено-бели ниједног тренутка нису успели да наметну свој стил игре, а сад, већ
устаљена нервоза на почетку сусрета омогућила је „панетрима“ рано вођство које су зналачки
контролисали до самог краја полуфиналног окршаја у Железнику.
Судбина је желела да главни творац убедљивог пораза наше екипе буде Вук Радивојевић. Баш
он, који је годинама са поносом носио црвено-бели дрес. Својим искуством је предводио ФМП, а
асистенције, скокови и постигнути поени низали су се као на покретној траци па је већ у седмом
минуту полуфиналног окршаја на семафору стајало огромних 20:7 за домаћина. Трио Радивојевић-
Човић-Илић био је незадржив, док су изабраници Михајла Увалина индивидуални решењима,
углавном без икакве логике, тражили пут ка противничком кошу. Неореагнизованост наше екипе
је брзо кажњена, 30 примљених кошева након одиграних десет минута било је превише за једну
екипу која има амбиције за освајање престижног трофеја.
Друг ачетвртина – иста слика на паркету! Константна „јурњава“ за противником није донела ништа
позитивно, иако смо пред сам крај првог полувремена имали „поклоне“ од стране домаћина које
на велику жалост нисмо успели да казнимо на прави начин па смо уместо тога у свлачионицу
отишли са девет разлике дефицита у односу на ривала.
Фуриозан старт другог полувремена наговестио је буђење црвено-белих. До тада неприметни
Џамар Јанг везао је пет постигнутих поена, смањио разлику на подношљивих 4 поена у 22. минуту
сусрета (44:40) и вратио наду свим навијачима трофејног тима са Малог Калемегдана да ће се онај
стари рецепт којим противника „сламамо“ у другом полувремену поновити и овог пута. Нажалост,
позитивна енергија трајала је само пар минута, а улогу Звездиног џелата преузео је млади Андрија
Милутиновић. Обележио је трећу четвртину и лишио полуфинални дуел свих узбуђења. Разлика
од 22 поена (74:52) у 31. минуту меча била је јасан знак да ће се наш тим опростити од трофејних
амбиција које је гајио пре почетка финалног турнира националног Купа.
Момци, главе горе! Борба није завршена, преостали су веома важни мечеви у оквиру регионалне
НЛБ Лиге, а наредни је већ следеће недеље кад ћемо у „Пиониру“ угостити екипу Партизана (20
сати)! Срећно!
