На данашњи дан пре 34 године Црвена звезда је освојила Интерконтинентални куп и попела се на кров света, потврдивши доминацију и на глобалној сцени. У Токију, пред око 60 хиљада гледалаца, црвено-бели су у финалу убедљиво савладали чилеански Коло Коло резултатом 3:0, остваривши један од најзначајнијих тријумфа у историји нашег клуба. Легендарни нападач Црвене звезде и стрелац трећег гола у финалу, Дарко Панчев присетио се момената који су заувек обележили црвено-белу историју.
– Била је то једна изузетна и добра утакмица. Мало нас је пореметио, по мом мишљењу неправедан, црвени картон који је добио Савићевић, мислим да је то било стварно престрого. Ипак, ми смо били компактни и добри другари, показали смо се у најбољем светлу када смо са играчем мање у другом полувремену пружили максимум и успели да постигнемо још два гола. Ретко се виђа да једна екипа која има играча мање у таквој финалној утакмици успе да постигне још два поготка. Свакако су сећања веома лепа, атмосфера је била прелепа, радост са свих страна свих навијача Звезде. Стварно је било лепо бити део тога – рекао је Панчев.
Легендарни голгетер се потом осврнуо на погодак којим је ставио печат на победу и потврдио титулу шампиона света.
– Мој гол је био једна феноменална контра која је кренула од наше задње линије, одакле је лопта стигла до Југовића, а он је лепо изнео према центру. У међувремену сам кренуо у спринт како бих отворио простор по левој страни Синиши Михајловићу, који је као брзи воз утрчао у тај део терена. Како сам повукао два играча на себе, отворио се простор, Југовић је то лепо видео и проследио лопту до Михајловића. Он је одмах повукао напред, па потом оштро по земљи на другој стативи тражио мене. Лопта је прошла, а ја сам само потврдио ту прелепу акцију. Гол је био заиста леп и то је био печат на ту добру утакмицу коју смо одиграли.
Истакао је Панчев да је веома поносан што је био део Звездине најуспешније генерације.
– Бити део те генерације било је прелепо. Још лепше је бити један од играча који су били носиоци тих успеха. Звезда је свих тих скоро 50 година била међу најбољим клубовима у Европи. Много пута је била на корак од великог успеха, генерација Боре Костића која је стигла до полуфинала Купа европских шампиона, па више пута четвртфинала, затим фантастична Пижонова генерација и Душана Савића, и многи феноменални играчи попут Милоша Шестића. Незаслужени пораз у финалу Купа УЕФА 1979. показао је да је Звезда опет била на корак од великог тријумфа. Наша генерација је успела да стави шлаг на торту коју је Звезда градила годинама. Ми смо тим печатом уврстили Звезду међу највеће и међу бесмртне клубове. Драго ми је што сам био део те генерације, али желим да нагласим да је Звезда као клуб и као организација, заједно са свим својим навијачима у Србији и широм света, у потпуности заслужила тај успех. И свакако, мени је драго да сам део те породице, клуба, боја и бесмртне историје. Све те прелепе тренутке памтимо и ми играчи, и навијачи, и сви они који су нас пратили у то време – закључио је Панчев.
