Црвена звезда је у својој историји имала велике борце, фајтере, сјајне скакаче, асистенте, играче који су увек одскакали „у нечему“.
Када говоримо о шутерима меке руке – било је их је пуно, у свакој генерацији увек се неко издвајао. Осамдесете године прошлог века свим Звездашима донеле су врло специфичну генерацију која је остајала без трофеја, али је остала у сећањима бројних генерација навијача који су им дали готово митски статус: Рајко Жижић, Бобан Јанковић, Зуфер Авдија, Бранко Ковачевић, Зоран Радовић, Предраг Богосављев, Иво Петовић, Мићко Милићевић, Бане Прелевић… и Слободан Николић.
Црвена звезда у својој историји ретко да је имала тако префињеног шутера као што је Земунац Слободан Ник Николић!
Рођен 14. јуна 1959. године у Земуну.
Рођени Земунац, спортску каријеру је започео у Лозници, родном граду још једне Звездине легенде, Владимира Цветковића.
Заљубљеник у стони тенис, прво је почео да се бави тим спортом, потом и рукометом. Колико је био талентован и за тај спорт, говори и податак да је добио и званични позив од шабачке Металопластике да заигра за тај клуб који је постајао европска сила, касније и првак Европе.
Слободан Николић је почео је да тренира кошарку у КК Лозница још давне 1970. године, да би пет година касније запао за око стручњацима, јер је имао просек око 50 убачених поена на свакој утакмици у јуниорској лиги Београда.
Као такав, Крајем 1975. се обрео међу Звездиним омладинцима, да би недуго затим био прикључен првом тиму.
Узор му је био Дуци Симоновић, а знао је да проводи сате на терену и након тренинга како би побољшао своју игру и шут.
Црвеној звезди је дао 14 сезона, колико је провео у црвено-белом дресу. Дуго је био апсолутни рекордер нашег клуба по броју проведених сезона у клубу, уз то и по броју одиграних утакмица и постигнутих поена, док га нису надмашили Бранко Лазић и Огњен Добрић. Подсећања ради, у тим временима током сезоне бивше Југославије играло се максимално 30-40 утакмица по сезони укључујући и наступе у Европи.
За први тим Црвене звезде дебитовао је 13.12.1975 године у Чачку против екипе Борца. Од тада за први тим Црвене звезде је непрекидно наступао све до 1987 године, када прелази у Нови Сад у Војводину, где је наступао две сезоне, када се поново враћа у своју Црвену звезду. Ту остаје све до 1991 године, када прелази у ОКК Београд са којим 1993 године осваја куп Југославије.
Као капитен Црвене звезде предводио је тим у многим антологијским утакмицама. Посебно се памте оне против Цибоне средином осамдесетих година, али није имао среће да са клубом освоји трофеј. Играо је у три финала плеј офа против Цибоне и Југопластике, али није успео да из њих изађе као победник. Без обзира на огроман квалитет клубова из Загреба и Сплита који су тих година освајали титуле Купа Шампиона, Црвену звезду је увек „нека виша сила“ спречавала да направи крајњи корак и дође до трофеја.
Слободан Николић је одиграо 429 мечева и налази се на четвртом месту вечне листе играча Црвене звезде. Три пута је био наш најбољи стрелац у европским такмичењима, такође и најбољи стрелац у куп такмичењима са 516 поена.
Играо је у свим селекцијама Црвене звезде од кадетске до сениорске екипе. За репрезентацију Југославије је одиграо 9 мечева.
Остаће упамћен као одличан стрелац и шутер, по својој оданости црвено-белим бојама и као један од најбољих играча те генерације. Под сводовима Пионира знало се – Када се „Ник“ дигне нема промашаја!
Данас је један од наших асова који поред терена бодре наше играче у утакмицама Евролиге и са пажњом прати сва дешавања везана на његову Црвену звезду.
