Током ове и следеће године у којој славимо велики јубилеј – 80 година постојања наше Црвене звезде, званични сајт клуба ће подсећати наше Звездаше на биографије играча и људи који су кренули стазама које је утабао Небојша Поповић – Владимира Цветковића, покојне Бобана Јанковића, Драгана Капичића, Рајка Жижића, као и многобројне остале великане: Моку Славнића, Дуција Симоновића, Александра Николића, Срђана Калембера, Бору Станковића, Геца… на десетине њих који су кроз деценије уградили своје каријере у зидине нашег Малог Калемегдана…
Ови текстови остају као подсетник за старије, али и прилика за млађе Звездаше да виде ко је стварао Црвену звезду, борио се у црвено-белом дресу, освајао трофеје и исписивао историју нашег клуба којом можемо да се поносимо…
Крећемо од броја 1 – оснивача, визионара и човека који је утабао пут великој Црвеној звезди…
Историју Црвене звезде исписао је наш Небојша Поповић. Оснивач, визионар, заљубљеник у кошарку, и човек који је око тада новосноованог клуба окупио младе и оне који су желели на неки начин да покажи разноликост у крутим комунистичким временима након рата.
Оснивач нашег кошаркашког клуба Небојша Поповић рођен је 8. фебруара 1923. године у Иригу.
Оно што је био Рајко Митић за фудбалски клуб, то је Небојша Поповић био за КК Црвена звезда. Играчка и тренерска каријере су му се испреплитале јер је у првим послератним данима био и играч и тренер кошаркашког клуба са којим је освојио: десет титула државног првака – са мушком екипом, седам титула – са женском екипом Црвене Звезде.
Са кошарком је први пута дошао у контакт на Сушаку у Ријеци, где је једно време живео као дечак, јер му је отац био државни чиновник, па се често селио, да би се 1939. године коначно скрасио у Београду, у коме је провео остатак живота, предавши се у потпуности њему и Црвеној звезди. За тим Црвене звезде је наступао у периоду од 1945. до 1951 када су се писале прве странице славне историје нашег клуба,
Полако, ни из чега, првих година Звезда је савладавајући тешкоће (поправљено игралиште, набављени нови кошеви, сашивени дресови, набављене нове лопте…) кренула да побеђује све своје противнике, остварујући резултате са којима се нико није могао поредити. Тако је почело “златно доба” Црвене звезде, освојено је десет узастопних шампионских титула. У то време није се могла замислити ниједна национална селекција без седам-осам кошаркаша Црвене звезде, а прву петорку коју су сачињавали Небојша Поповић, Тулио Роклицер, Александар Гец, Ладислав Демшар и Срђа Калембер и дан данас многи сматрају петорком “снова”.
Године 1952. као први кошаркаш са ових простора иде у иностранство у италијанску екипу Галатарзе где проводи четири месеца, а затим се враћа у своју Звезду. Био је велики визионар, човек испред свог времена, авангарда у правом смислу речи. Све значајно што се дешавало у кошарци било је у тесној вези са Поповићем. Многи су га копирали, имао је одличне контакте са страним тренерима и био је узор генерацијама.
Без сумње се може рећи да је Небојша Поповић отац југословенске кошарке. Био је репрезентативац Југославије и за најбољу селекцију је наступао 39 пута.
Висок, снажан, темпераментан, али рационалан и мудар, Небојша је био изванредан одбрамбени играч у првим послератним годинама. Одликовао се веома прецизним додавањима…
Остаће упамћен и као први кошаркаш који је дао кош за југословенски национални тим. Као тренер водио је и државни тим на Европском првенству 1953. године у Москви и на Светском првенству 1954. године у Рио де Жанеиру. По завршетку каријере постаје генерални секретар Југословенског комитета. Био је члан техничке комисије ФИБА 35 година, председник комисије ФИБА за међународна такмичења, председник Кошаркашког савеза Београда, председник Кошаркашког савеза Србије 1982/83. и председник Кошаркашког савеза Југославије 1985-1987. ФИБА му је 1997. године уручила орден части, а међународни олимпијски комитет га је одликовао престижном наградом Спортска универзалност.
У Алкобендасу (предграђе Мадрида) 1. марта 2007. године отворена је кућа славних Међународне кошаркашке организације. Заједно са осталим именима који су задужили светску кошарку, налази се име славног Небојше Поповића. Небојша Поповић је у свом животу поред своје породице имао и три љубави: кошарку, Звезду и новинарство. Све три љубави су се преплитале више од 50 година, колико је трајао и његов радни век.
Небојша Поповић преминуо је 20. октобра 2001. године у Београду. Власник је чланске карте број 1 КК Црвена звезда која је у поседу његове ћерке Звездане.
Небојша Поповић би данас на 80-годишњицу оснивања, био поносан на своју, на нашу Црвену звезду!
Клуб који је познат и признат у целом свету, вишеструки освајач титула у домаћим и регионалним оквирима, освајач Купа Купова, клуб који воле и прате милиони људи, и који данас као део европске клупске елите има подршку какву мало који тим има у Европи и свету.
У другом делу, подсетићемо се на све што је урадио један од најважнијих људи у историји целокупног спортског друштва, и на првом месту КК – Великог Владимира Цветковића.
