КК Црвена звезда Меридианбет освојио је претходног викенда у Нишу нови трофеј, 14. по реду у националном купу, пети узастопни, девети од када се клуб бори за овај трофеј под окриљем Републике Србије.
Он је уједно и први за Жељка Дрчелића као председника КК Црвена звезда, четврти од када је као председник Управног одбора ушао у клуб у новембру 2023. године.
У децембру 2024. године постао је први човек клуба или како сам воли да каже постао је „први међу једнакима“ и поред чињенице да ова позиција у Србији доноси додатни притисак, јер сте на челу великог клуба у спорту који се и даље сматра „националним поносом“.
У претходном периоду није се претерано експонирао у јавности, иако је и сам свестан као велики Звездаш да је Црвена звезда народски клуб који воле, прате и за који навијају милиони људи. Сада је као председник великог клуба у фокусу јавности и навијача, па је разумљива и жеља Звездаша да о њему сазнају нешто више: – Разумем донекле интерес јавности, иако заиста нисам човек који воли да прича о себи, трудим се да делима говорим уместо речима. Ипак, покушаћу у најкраћем да се представим широј јавности. Бавио сам професионално спортом у Немачкој и Србији преко две деценије. Касније, пре скоро 20 година основао сам у Немачкој фирму и почео са кумом заједнички посао и бизнис, који траје и данас као и наше кумство. Оно на шта сам посебно поносан је да се и данас ова фирма врло успешно, као и првог дана, бави грађевинарством, а за све ове године проширила је своје пословање на западну и источну Европу. Пословали смо и на просторима бивше Југославије, касније посебно Црне Горе, а 2010. године сам се вратио у своју земљу. Као бивши спортиста, али успешан у свом послу, трудио сам се да помогнем без икакве медијске буке, тамо где је помоћ била потребна: Више од деценије сам члан Управног одбора Ватерполо Савеза Србије, помажем ФК ФАП Прибој, град за који сам иако рођени Београђанин јако везан и који волим, град добрих људи из кога потичу моји родитељи. Помажем и КК Раднички Београд са Црвеног Крста, клуб који је изузетно важан за историју српске кошарке. Један сам од оснивача и финансијера ФК „Оле“ у Борчи који и даље ради са великим успехом и воде га моји кумови. Последње две године сам у КК Црвена звезда на понос моје породице. У породици Дрчелић Звездаштво је традиција – од деде, преко оца, данас смо ту моји синови и ја.
Колико се и шта променило у Вашем животу од када сте ушли у Црвену звезду, прво као председник УО, а онда и на најодговорнију и „најистуренију“ позицију првог човека Клуба?
– Није се много тога променило, иако је ова позиција свакако захтевнија и тежа. Бити председник КК Црвена звезда је част, уједно и велика одговорност. Да би био успешан председник, све у клубу који предводите мора да функционише како треба. Оно што је мени помогло, је чињеница да је у периоду пре него што сам дошао све постављено на здраве темеље. То је урадио Небојша Човић, који је и био један од предлагача да будем председник, као и да у клуб уђе и Живорад Васић који је данас председник УО. Међутим, оно што је потребно да се истакне, клуб не чине само Управни одбор и Жељко Дрчелић као председник, већ и комплетна администрација, менаџмент и сви запослени у клубу. Водим велики систем већ дуги низ година и знам колико је сваки шраф важан да би све функционисало. Наравно да непосредни произвођачи на терену и поред њега, играчи, тренер, његов стручни штаб, медицински део доктори Митровић, Глушчевић, Радишић, Новаковић, па физиотерапеути Милорад Ћирић, Тодор Галић, Миљан Нићифоровић, масери, економи… имају највеће заслуге јер је резултат мерило рада једног клуба. Па чак и када урадите са стране све како треба и обезбедите све, ни то није гарант успеха и добрих резултата, јер је то једноставно спорт.
Међутим, јавност мора да зна да поред спортског сектора и тренера, велике заслуге за успехе Клуба имају и ови људи и желим да их набројим све: Немања Васиљевић, Милан Дозет, Јанко Станковић, Игор Вујичин, Вук Стевановић, Маја Стојановић, Соња Ђоковић, Марија Зивлак, Нада Ђорђевић, Гордана Стризовић, Александар Човић, Никола Цвејић, Александар Баста, Вељко Симовић, Ђорђе Костић… То су људи који живе свакодневни живот једног клуба и овим путем желим свима њима да се захвалим на подршци и преданом раду да би Кошаркашки клуб Црвена звезда што боље функционисао. То су људи који много помажу клубу, а већина њих је “невидљива” за ширу јавност! Они су колико тренери и играчи – снага овог клуба!
Многи кажу да док нису сагледали ситуацију изнутра нису могли ни да сањају шта значи један дан у „животу“ кошаркашког клуба и колико то непредвиђених ситуација доноси и колико времена „односи“, како бисте ви то укратко описали?
– У односу на посао којим се бавим, кошаркашки клуб је још специфичнија средина, јер се из дана у дан дешавају непредвиђене ствари. Почев од повреда играча, преко разних организационих и логистичких проблема, путовања, смештаја, летова… Даћу Вам пример, и то “свеж” путовање у Бања Луку на утакмицу са Игокеом: Видели смо након дербија и победе у Арени да ће екипа изгубити свежину пред серију од три важне утакмице у четири дана, и да би нас у том тренутку путовање аутобусом на утакмицу са Игокеом и 12 сати проведених у аутобусу негде коштало против Асвела Или Албе. Чак и када обезбедите новац, треба пронаћи авион, који смо једва пронашли у Мађарској… Има тих примера још, слично је било и на отварању сезоне, када смо били у ситуацији да организујемо чартер из Париза за Сплит, како бисмо спремни дочекали наредни дуел у Евролиги против Басконије… У сваком случају, јако је тешко водити клуб као што је КК Црвена звезда. За мене посебно, јер ово није просто посао, већ ово радим вођен емоцијом, за Клуб који представља много више од тога и самог спорта, могу да кажем да је Звезда заиста прва љубав. Знате како се каже код нас, прво заволите клуб за који навијате цео живот, па тек онда иде прва школска љубав и све остало што носи живот.
Нисте неко ко воли медијски да се експонира, иако сте јако успешни у свом послу. Светлост рефлектора је сада уперена ка Вама и због Црвене звезда…
– Медији су нешто што је неминовност данашњице, али не могу да кажем да сам љубитељ велике медијске пажње. Немам ту потребу доказивања и потврђивања. Мишљења сам да људи који воде клубове, у медијима треба да се појављују неколико пута у току сезоне. Код нас је изгледа мало другачије. Погледајте председнике осталих великана у Европи. Пре свега, радник сам Црвене звезде, ту сам да помогнем радом, искуством, контактима, да обезбедим средства да клуб живи и да може да напредује. Схватам велико интересовање јавности, свестан сам величине клуба на чијем сам челу, али моје је да сву своју енергију усмерим на рад. Мислим да се резултати виде, надам се да су наши Звездаши задовољни, а оно што могу да обећам је још већа посвећеност и рад на остварењу циљева.
Када је реч о КК Црвена звезда, ушли сте у клуб одмах на врло захтевну позицију председника УО. Имали сте са те позиције годину дана да се борите за финансијску стабилност клуба, да полако осетите како један КК „дише“ и функционише. Човек сте из спорта, привредник који води велику компанију. Колико се Црвена звезда разликује од неког другог „система“?
– Ово Ваше питање искористићу на почетку да поменем предивне људе из Управног Одбора, вредне и доказане у својим пословима, на челу са Живорадом Васићем, који дају максималну подршку Клубу организационо и финансијски. Волео бих да људима могу да дочарам и да разумеју да је јако тешко и напорно обезбедити финансијска средства за један велики и озбиљан клуб као што је Црвена звезда, који игра највиши ниво такмичења и увек жели да осваја трофеје. Имамо и велику срећу да људи који воде државу разумеју, воле спорт, схватају потребу да се Република Србија и град Београд и на овај начин промовишу у свету и Европи, па тако много помажу свим професионалним клубовима у свим професионалним спортовима. Желео сам то посебно да истакнем – јер без тога клубови не би могли никако да функционишу на врхунском нивоу. Имамо два српска клуба који играју Евролигу, најелитније такмичењу и имају значајну улогу у том такмичењу. Изражавам Велику захвалност на томе! Прва година у Клубу је била изузетно успешна, имали смо прилику да видимо са којим се све изазовима суочава Клуб, али и да одмах допринесемо систему какав је Црвена звезда, што је резултирало освајањем трипле круне. Мислим да смо као УО допринели у великој мери и поставили темеље за даљи рад, јер очекујемо да допринос овог јако важног тела за функционисање Клуба буде већи из сезоне у сезону.
Колико Вам је било тешке да из коже некога ко је велики навијач Црвене звезде пређете у ову другу која уме да буде јако тесна и тешка, председника Црвене звезде који мора да води рачуна о најмањим ситницама, да решава непредвиђене проблеме, да „јури“ финансије и новац за екипу и живот клуба?
– Проблеми постоје да бисмо их решавали. Има их, али мој задатак је да их решавамо! Све је лакше када имамо овакву подршку са трибина, и у народу.
Како видите КК Црвена звезда данас?
– Као велики европски клуб, који желимо да подигнемо на највиши ниво. Из дана у дан имамо све боље инфрастуктурне услове, стабилне финансије, и јасну идеју шта треба да урадимо у наредних неколико година. Ово питање ћу да искористим и да се захвалим нашем тиму и играчима. Поносни смо што имамо ову групу културних, васпитаних и породичних људи, базу домаћих играча који разумеју шта је Црвена звезда, колико је тежак и захтеван дрес који носе. Али ти момци искрено воле Црвену звезду, иако је данас и кошарка постала озбиљан бизнис. На све то, имамо и групу играча који, иако су из иностранства, савршено разумеју у какав клуб су дошли, колико се овде воли кошарка и Црвена звезда. И коначно који су захтеви овог клуба. Џоел Боломбој је остао овде и продужио уговор у току сезоне јер се овде осећа као код куће. И то јесте огроман успех клуба ван терена. Сви ти момци заједно праве изванредну атмосферу што се види и по резултатима на терену.
Од када сте постали председник клуба половином децембра успели сте да завршите неколико врло важних послова за будућност клуба, почев од новог уговора за тренера Јаниса Сферопулоса…
– Договор са Јанисом Сферопулосом је лако постигнут јер је за лак договор потребно двоје. Уговор је потписан на обострано задовољство. То је тренер који ме фасцинирао радом, залагањем, и искреном љубављу коју је показао према клубу. Даје нам мирноћу и стабилност на паркету, господство, поштује своје сараднике и ривале без обзира ко је са друге стране терена, што је небројено пута и показао у јавним наступима. Једном речју господин, и човек који искрено жели да помогне да се овај клуб подигне на највиши ниво! Неке стваре које смо планирали, а не виде се у јавности, већ смо реализовали: Направили смо потпуно нове свлачионице за први тим у хали “Александар Николић”, купљена је комплетна опрема за нову теретану која ће бити потпуно у функцији за месец дана, такође у хали “Александар Николић”. У склопу теретане биће направљен мали, али врло модеран медицински блок. Планирамо и већ радимо на томе да проширимо део за администрацију и менаџмент, јер и у том сегменту растемо, и планирамо да ангажујемо још људи који треба да нам помогну, попут Марка Николовског некадашњег ПР-а ФК Црвена звезда који је стигао у клуб. Чувени “Пионир” је наша кућа и део те хале ће служити да Црвена звезда има што боље услове и логистику. Да подсетим, у тој хали Црвена звезда је од првог дана њеног постојања, дакле више од пола века!
Црвена звезда Меридианбет је данас трофејни клуб, успешан Евролигаш, са добрим тимом, одличним тренером… шта видите као неопходан наредни корак како би Црвена звезда направила корак више у организационом смислу?
– План је да у наредних неколико година покушамо да обезбедимо тренинг центар за млађе селекције и први тим. То неће бити нимало лако, али идемо ка том циљу о имамо велику жељу да то остваримо. То је нешто што би нам дало чврсте темеље за успехе у будућности. Обишао сам тренинг центре Милано, Пиреј, Барселона… управо из разлога како бих видео шта је инфраструктурно потребно за бољи рад млађих категорија и целог клуба. Одговор је једноставан – без тога се не може напред!
Пре пар дана је освојен Куп у Нишу, како сте га доживели, не само лично, јер Вам је први трофеј као председника клуба, већ и због свега што га је окруживало?
– Куп је врло важно такмичење како за Клуб, тако и за мене лично. Па само име трофеја и Купа носе огромну тежину. Радивој Кораћ, један од највећих играча света свих времена. Како да не буде важан? Веома сам срећан као и сви у клубу, што смо освојили Куп. Знам да је фраза, али погледајте шта доносе куп такмичења у Европи, колико изненађења. Ми смо пети пут узастопно освојили трофеј намењен освајачу Купа. Утолико је успех већи. Организација је у Нишу била одлична, дакле из нашег угла све је било перфектно!
Клуб се пред финале огласио саопштењем … било је тензије, али се све завршило у границама спортског и коректног:
– Финале као и свако финале, а нарочито дерби, доноси одређену нервозу. Причало се да ће бити немира на трибинама, лично, нисам видео то тако. Наши навијачи су још једном показали да су најбољи и најгласнији у Европи, и овим путем им се захваљујем на огромној подршци. Заслужена победа нашег тима. Једино чиме сам разочаран у финалу је понашање неодговорних појединаца према једном дечаку који је само због звездиног дреса доживео ружне ствари. Разумем нервозу и тензије, важност утакмице, али каква год да је, сачувајмо људско достојанство и ову прилику бих искористио да замолим навијаче оба клуба да покушамо сви заједно да се такве ствари никада више не понове. Дошли смо до ситуације да је тај дечак са деком био шиканиран само зато што се у дресу Црвене звезде случајно нашао на трибини са навијачима Партизана. Члан нашег Управног одбора Бранислав Мирковић и ја били смо приморани да реагујемо и да га видно потрешеног и уплаканог сместимо поред наше клупе због непријатности које је имао. Ово је игра, свима нама важна, али није рат.
Млађе селекције и подмлађивање домаћег кадра за будућност, јер је то увек био приориотет Црвене звезда, чине се као битан део стратегије Клуба. Како учинити то у овим временима колеџа И направити нову базу домаћих играча?
– То јако комплексна прича и захтевна за све клубове у Европи, не само за Црвену звезду. Колеџи дају огроман новац и школарине, и тешко је талентовану децу задржати. Ми у Клубу смо направили систем где је на врху тог система наш спортски директор Милан Дозет, заједно са кординатором Драгољубом Аврамовићем “Гидром”. Њих двојица су тандем који у млађе селекције доводи најбоље младе играче из Србије у свим категоријама. Ту децу покушавамо да задржимо здравим и професионалним радом, и родитељским приступом. Мало њих зна да је Милан Дозет, који је инсистирао на доласку Николе Топића са непуних 15 година из Новог Сада, свакодневно бринуо о том момку много више од онога што му је била обавеза, као човека који је био задужен за млађе селекције. Драгољуб Аврамовић је у Меги извео на прави кошаркашки пут бројне играче који су данас сениори. Код нас у клубу је 6-7 месеци и већ видимо помак у раду … Разумем родитеље многе деце која су се отиснула у САД, имају добре школарине и новац сада и одмах. Међутим, треба размислити и колико њих је тамо успело. Јако је мало Јокића и Јовића, а отишло их је на десетине. Оно што је важно да нагласим, направили смо план и стратегију у које верујемо, али то не значи да ће резултати доћи преко ноћи. Ово је дуг процес, са јасним циљевима, а праве резултате на овом пољу, како за Звезду, тако и за репрезентацију, очекујемо у годинама које предстоје.
У 2025. години смо, имате мандат и поверење изгласано великом већином на Скупштини за период од наредних 5 година. Како видите КК Црвена звезда у годинама које долазе?
– Видим као модеран стабилан Клуб највишег нивоа, који има своје јасно место у европској клупској кошарци, са јасном структуром, са тренинг центром који је неопходан, са огромном енергијом људи који у Клубу раде, и желе да га подигну на највиши ниво. Видим га као “Звезду водиљу” за све спортске клубове у нашој земљи, на терену и организационо у целом региону. Видим га и као базу из које ће наша репрезентација и даље добијати играче у будућности на понос свих нас, јер је Црвена звезда већ 80 година права “звезда кошарке” на овим просторима и шире.
Како бисте описали себе у једној реченици?
– Ако морам на тај начин да се опишем, сви који ме и површно знају – упорни радохолик. Тако сам васпитан, да без огромног рада нема великог успеха. Оно што ми даје посебну енергију да успем са Црвеном звездом је то што ово за мене није посао – Црвена звезда је чиста љубав!