Симбол Oмладинске школе Црвене звезде – Томислав Тома Милићевић напустио нас је јуче у 84. години живота. Лепим речима су се од њега опростили и играчи које је открио и тренирао, као што су Страхиња Ераковић, Марко Грујић и Бошко Јанковић.
- Потресла ме је вест коју сам сазнао. Преминуо је мој први тренер и ментор у Црвеној звезди – Тома Милићевић. Да није било њега, питање је да ли бих уопште икада и заиграо у вољеном црвено-белом дресу, те сам му неизмерно захвалан што ми је то омогућио. Било би сувишно говорити о броју талената које је он открио и „ископао“ у Србији, те броју фудбалера којима је он помогао. Наравно поред свих фудбалских вештина које нам је омогућио да развијемо, научио нас је оно најбитније – да будемо добри људи. Код њега су ред, рад и дисциплина увек били на савршеном нивоу, те је увек владало узајамно поштовање са фудбалерима. Много ми је жао и велика је штета што нас је напустио један од највећих фудбалских умова у Србији – изјавио је Страхиња Ераковић.
Марка Грујића је у Црвену звезду довео управо чика Тома Милићевић.
– Велики чика Тома је био човек који је први разговарао са мојим оцем о мом доласку у Црвену звезду. Такође, био је и мој први тренер у клубу за који навијам од малена. Када сам долазио у клуб, знао сам колико је великих играча он тренирао и направио у Црвеној звезди. Сваким проведеним даном у клубу ми је све јасније било зашто је то било тако, био је људска величина. Био је веома захтеван и дисциплинован тренер, а опет увек праведан. Био нам је прави узор, како на терену, тако и ван њега. Остаће упамћен као један од највећих тренера нашег клуба, а наравно и као сјајан фудбалер и пре свега човек. Част ми је што сам играч и човек ког је тренирао и учио чувени чика Тима Милићевић – рекао је Марко Грујић.
Бошко Јанковић није штедео лепе речи о легенди нашег клуба.
– Заиста аутентичан човек, није било много таквих људи у свету фудбала. Открио је огроман број фудбалера, а још више их је тренирао и он направио, заиста за таквог човека имам само речи хвале. Много је помогао Црвеној звезди током живота, те је својим радом и приступом представљао клуб у најбољем светлу. Био је веома строг у „његово“ време, екстремно захтеван, али и праведан. Било је ту разноразних сцена и турбуленција, али је то управо оно што је правило играче бољим на терену, а и ван њега. То је чинило све играче јачим, што је нама било неопходно, услед суровости професионалног спорта. Он је од нас правио „војнике“, који су више него спремни за живот, те сам му на томе неизмерно захвалан – подвукао је Бошко Јанковић.
