Милојевић: Оставићемо срце на Маракани, верујем у Звезду

18

Сумирао је Владан Милојевић прву утакмицу плеј-офа квалификација за Лигу шампиона у којој је Звезда поражена од Боде Глимта резултатом 2:1, а реванш нас очекује већ 28. августа од 21 час на Маракани.

Идеја је била да не упаднемо у њихову замку, јер се то дешавало и другим клубовима. Дошли смо да играмо на терену који је непознат. Не тренирамо на вештачкој подлози и не играмо. Терен им је био заливен, брз, играчи хитри, и дешавало се и другима да дођу у Боде и упадну у замку. Хтели смо да им скратимо просторе, да им не дамо да пролазе. Требали смо да будемо конкретнији с лоптом, али играте колико вам противник дозволи. Нашли смо после модел играча који су унели неке промене. Нисмо требали да примимо први гол свакако, други нисам ни видео лепо. Идеја је дакле била да излазимо испод ниског или средњег блока и да им затварамо просторе – објаснио је Милојевић тактику на почетку конференције за штампу.

Оптимиста је пред реванш.

– Увек сам оптимиста. Ово је прво полувреме и завршило се на овај начин. Утакмица у Београду је за осам дана. У овом тренутку је Боде ближи проласку, али имамо 90 минута пред нашом публиком и хоћемо што боље да се спремимо за то.

Осврнуо се и на питање да ли му се неко од резервиста наметнуо.

– Не може мени неко да се наметне за 10 или 15 минута. План је био да пробамо са неким играчима и није алиби, али видели сте да смо имали проблема због терена. Поједини играчи никад нису играли на оваквом терену са оваквим притиском. На све то, Боде је фантастичан, и никад нисам видео да неко на оваквом терену буде овако добар. Није ни чудо што је свима тешко да играју овде, и нисам изненађен, али сада смо и ми то осетили.

Не жели да апострофира кривце, као што то никад ни не чини господин Владан Милојевић.

– Нећу да коментаришем да ли је неко лош. Причате о бековима, а сви су дали све од себе, и Сеол, и Мимовић који је Звездина будућност, и Родић. Родић нам је требао због леве ноге ту, видели сте какав је Хауге играч, репрезентативац. Играчи дају максимум, тренирам их и познајем, али противник нешто једноставно не дозвољава. Боде је атипична екипа, много притискају, а опет играју добру транзицију. Оставили су ми сјајан утисак, због те дисциплине, а опет хитрине. Спремићемо се за реванш најбоље што можемо. Ми имамо Родића, Мимовића и Сеола који је десноног, а игра лево. Имамо три бека. Родић има то искуство играња на „вештаку“, и то смо исто гледали. Видели сте Елшника и Хванга колику су енергију дали, а колико терен то црпи. Треба испратити тај интензитет, где Боде нема ни две секунде лопту ван игре. Одмах је враћају и трче, такав им је стил.

Верује Милојевић у моћ пуне Маракане.

– Време је одмора, али се надам пуној Маракани. Знамо у ком смо клубу и даћемо све од себе. Оставићемо срце на терену, јер то морамо и хоћемо. Имамо жељу да играмо Лигу шампиона. Надам се само да ће сви играчи бити спремни за реванш.

Објаснио је и због чега је шансу указао Мимовићу који је потом и постигао гол.

– Сваки играч на клупи мора да очекује да ће ући у игру. Сви су спремни. То је тактичка замисао, промена. Нема ту пуно филозофије.

Наставио је да бираним речима говори о Бодеу.

– Јесу то суперлативи, али Боде је стварно екипа за коју се види да је годинама стварана. Знају шта хоће, играју са много интензитета. Опет, свака екипа има и врлине и мане. Ако нема има такав притисак, очигледно има и проблема. На нама је да то анализирамо и нађемо решење у Београду. Историја, грб и навијачи, као и чињеница да представљамо Србију јасно говоре да ћемо оставити срце на терену и надам се проћи у Лигу шампиона.

Поново Милојевић није желео да било кога криви.

Зашто тражите од мене да било кога апострофирам? Зар је то битно? Нико није крив, сем мене. Да ли је неко примио лоше, одиграо овако, или онако. Одговорићу на свако питање, али нећу да се доживљава да је било ко од играча крив. Моја је одговорност, јер ја бирам играче, мењам их, креирам тактику. Имам поверења у њих и то максимално – подвукао је Милојевић.

Претходни текстИванић: Пуна Маракана води у Лигу шампиона
Следећи текстОгњен Мимовић – И таленат и вредан рад