Ауторски текст Зорана Аврамовића, генералног секретара СД Црвена звезда
Поглед у будућност очима пуним сјаја
„… Нема велике љубави без велике радости, али и без велике патње. Е, то вам је Црвена звезда…“ – Љуба Тадић
Спортско друштво Црвена звезда је једно од четири у Европи којe је имало представнике у два најјача спортска клупска такмичења на Старом континенту. Фудбалери Црвене звезде су играли Лигу шампиона, а кошаркаши Црвене звезде и у сезони 2023/24 су члан елитног такмичења Евролиге. Поред Црвене звезде у фудбалској Лиги шампиона и кошаркашкој Евролиги своје представнике имали су и Реал Мадрид, Барселона и Бајерн Минхен. Не би требало заборавити и да су Звездини џудисти и џудисткиње наступали у Лиги шампиона која се крајем године одржала у Београду, а ако се узме у обзир да су ватерполисти играли Лигу шампиона, шахисти Европски клупски куп, женски одбојкашки тим -ЦЕВ Куп, хокејаши Континентал Куп, Женкски ватерполо клуб Џеленџер Куп, куглаши НБЦ Куп, а каратисти успешно наступли на Светском и Европском првенству, као и картингаши у ЦЕЗ Купу и светском Гранд финалу… У 2023. години клубови Црвене звезде су освојили 45 пехара у екипној конкуренцији, а у Звездиној богатој историји наши клубови су освојили укупно 841 трофеј у сениорској конкуренцији. Заиста, јединствен случај да у Европи толико представника једног спортског друштва наступи у најјачим спортским клупским такмичењима. Самим тим СД Црвена звезда јесте „бренд кућа“ – јединствен спортски бренд.
Спортски бренд никада није био важнији, али се његова улога драматично променила. Оно што је некада била борба за диференцијацију, данас је борба за релевантност. У склопу изазова да је фаза диференцијације завршена и да се у фази релевантности може опстати само и једино иницијативом и иновативношћу, Спортско друштво Црвена звезда је перцепцију поставило мало другачије: Звездаштво значи заједништво, сваки од наших клубова – попут грана на дрвету расте и развија се у различитим правцима, али наш корен и породично стабло су једно: име и грб !
Не постоји ни у једном бизнису лојалнији приврженици него у свету спорта. Ниво лојалности спортских клубова према навијачима често је предмет зависти других индустрија које желе да изграде такав однос са потрошачима. Али, навијач није само потрошач он је и инвеститор, инвестира своје време и енергију. Лојалност навијача се односи на облик спортског гледања који карактерише снажан осећај привржености и припадности одређеној спортској асоцијацији која окупља више спортова и клубова, спорту или клубу. За „верног навијача“, за разлику од „навијача лепог времена“, победа је само један од неколико фактора који утичу на њихову лојалност.
Лојалност генерација и генерација Звездиних навијача представља и вредност и верност, попут поштовања и неговања породичне традиције. Седамдесетдевет година континуитета без обзира на време, околности и окружење. Једнако као што је континуитет у учењу темељ најтрајнијег знања, тако је и континуитет у спортском деловању црвено-беле породице (организацији, комуникацији, обезбеђивању ресурса за тренирање и такмичење, тренингу, дисциплини, истрајности) ка остварењу и достизању постављеног циља, темељ трајних успеха.
Припадност Звезди је стање свести да је свако од нас саставни део система коме припадамо и који нас окружује, укључујући породицу, пријатеље, школу, радно место, окружење, друштво, културу… Седамдесетдевет је година откако Звезда постоји и траје. Опстаје – на свој начин – наш звездашки, аутентичан у својој несавршености.
Постоји додир златне прашине, наталожене на сваком пехару и медаљи Звездиних клубова, спортисткиња и спортиста, али и у нашим сећањима која знају и да милују, па и да опеку је управо тај вечни сјај пута планета Звезда кроз време. Време, које тече лагано, а пролази брзо, ипак застане када се обележава 4. март, 60 година „Маракане“, 50 година од како је саграђена Управна зграда СД Црвена звезда на познаотој адреси – Љутице Богдана 1а, а 2025. године када се слави 80 година и наш Музеј ће стећи зрелост четрдесетогодишњака…
Сам чин оснивања Омладинског фискултурног друштва Црвена звезда тог 4. марта 1945. године описан је пре свега по чину, како је настало само име Црвена звезда. Знате већ – ако је Звезда, нека буде црвена. Постоји у тој причи – причама, како време пролази и нешто носталгично и донекле романсирано, што је и разумљиво и прихватљиво. Примера ради, поводом тридесет година СД Црвена звезда записано је „ Рођена је као знамење, као бистар поток, као слово света, као бисер спорта…“. Ипак, радило се о оснивању спортске асоцијације, са намером да организује и артикулише природан човеков инстинкт за и са игром и потребу за припадношћу.
Пуни и прави смисао повода, разлога и мотива оснивања и жеље Звездиних оснивача је у „покрету општег уздизања спортских активности“. И спортистима и спортисткињама Црвене звезде је поред омасовљења успевало да уздиже те спортске активноси на општем нивоу. Једнима – који су „терали лопту“, другима који су подно Каламегдана убацивали кошеве, трећима који су пребацивали лопту преко мреже, четвртима, петима… и тако временом до данас, до 34 клуба и преко 5000 спортисткиња и спортиста.
Богдан Тирнанић Тирке о Звезди као феномену писао је да је: „…Црвена звезда клуб личног опредељења, припадности једном стању духа које је, баш зато што је београдско, универзално…„ и да „…Београд је преко Црвене звезде понудио свима неке од својих најбољих особина: своју ноншаланцију, свој урођени пркос, шарм, своју духовитост која ће све дати на каламбур, за виц чија се поента може мерити и годинама…“ и како су навијачи „донели на Топчидерско брдо своје пркосно непризнавање свега што је изнад мере човекове и што се поставља као директна брана индивидуалности, разноликости…“.
Примењиво је то „стање духа“ свим клубововима Црвене звезде – то је у сржи црвено–беле породице. То, универзално, „звездашко“ је управо све што је по мери човековој и што није брана индивидуалности и разноликости.
Спортско друштво Црвена звезда је друштво равноправних и увек је то било. Од првог дана у тад осам секција и 350 спортиста успостављен је стандард универзалне спортске димензије отворености. И пре озваничених силних декларација и иницијатива о родној и свакој другој врсти равноправности, од 1965. године у избору Спортског друштва и Звездине ревије се бирају најбоља спортисткиња и спортиста спортског душтва, од Вере Јефтимијадес и Владимира Цветковића до Бојане Дрче и Александра Катаија, већ 59 година у Звезди бирамо најуспешнији спортски пар и показујемо и доказујемо да међугенерацијска равноправност , међуклупска равноправност у избору најбољих представља јединственост спортске црвено-беле породице, уз напомену да сваке године проглашавамо и најбоље младе спортисте и клубове.
У данашњем свету глобализма у коме је (пре)зрели капитализам у још једној од својих упечатљивих криза са намером да „прогута“ или повуче са собом сваки облик индивидуализма и аутентичности, Спортско друштво Црвена звезда је не само сачувало сопствени интегритет и идентитет, већ га учврстило дајући му додатни смисао и значење.
Колико год се писало и говорило не може се преценити значај доследности у настојању да се спортска црвено-бела породица негује и развија. Та „нематеријална вредност“ што је и у теорији и у пракси есенција бренда – дефинисана као емотивна веза је нит која тка кохезиван наратив, подстиче препознавање и гради поверење и указује на извор и квалитет, и преноси аутентичност, интегритет, емоцију, љубав и доследност.
И уместо краја… Љуба Тадић је био сигуран да су прави Звездаши слични онима из првих Звездиних година.
Остале су записане њеове речи: „…После, када то крене са колена на колено… Баш су лепо данашњи момци смислили, мене су погодили у жицу: Звезда је живот, остало су ситнице…“
Живот у коме „нема велике љубави без велике радости, али и без велике патње. Е, то вам је Црвена звезда. Има да се радујеш до неба, али секирација ти не гине“.
Данас је Звездин Рођендан. Дан за срећу и радост.
Нека остане и жеља да најсрећнији и најрадоснији буду они рођендани, који су пред нама.
