Још један у низу историјских Звезданих момената, по мишљењу многих и најнеизвеснији и најнапетији икада, јесте завршетак двомеча са Копенхагеном 2019. године и пласман у плеј-оф за Лигу шампиона.
Након изузетно успешне сезоне 2018/19 под вођством Владана Милојевића и пласмана у елитно европско такмичење, на старту наредне такмичарске године владала су велика очекивања од црвено-белих која су се посебно односила на квалификације за Лигу шампиона. Први противник на том нимало лаком путу био је познаник из претходне године – Судува. Након што су мреже мировале у Литванији, на семафору стадиона „Рајко Митић“ стајало је 2:0 већ после 29 минута игре захваљујући Ричмонду Боаћију и Марку Марину. Гости су до краја успели да смање на гол заостатка, међутим, Црвену звезду је већ чекао Хелсинки у наредној рунди квалификација.
Први меч одигран на домаћем терену обиловао је шансама за наш тим, али је Звезда све до последњих тренутака дуела имала само минималну предност захваљујући Боаћију. Онда је на сцену ступио Милан Павков и на додавање Марина у последњем минуту донео дуго ишчекивани погодак и мирнији одлазак у Финску. Ни тамо нас није чекао лак посао, пошто је Хелсинки повео на почетку другог дела, међутим, Душан Јованчић се истакао и сјајним поготком смањио наде домаћинима који су на крају елиминисани укупним резултатом 3:2.
Треће коло значило је и најтежег противника до тада, а жреб је одлучио да идемо на мегдан данском великану – Копенхагену. Први од два меча започео је изузетном кореографијом Звездиних навијача на највећем српском стадиону уз натпис „Лав у нашој џунгли“. Сјајна подршка са трибина је дала снагу нашим фудбалерима да нападају током читавог првог дела игре и коначно пробију бедем испред гола гостију на самом истеку истог, захваљујући сналажљивости Милана Павкова. Чинило се да ћемо у Данску са капиталном предношћу, али је судбина хтела да идемо тежим путем, па је шест минута пре краја меча Копенхаген дошао до изједначења са беле тачке.
У популарном „Граду Викинга и торњева“ чекали су нас „лавови“ које је требало „укротити“, а тај подухват је почео и више него одлично, јер је тандем Марин-Боаћи још једном радио савршено и донео нам рану предност. Борили су се храбро као и увек пулени Владана Милојевића и одбијали све налете на гол Милана Борјана, али их је тренутак непажње коштао у 44. минуту када су домаћи још једном дошли до поравнања резултата. Да ствар буде још тежа побринуо се главни арбитар који је искључио Милуновића из игре у 54. минуту и тако оставио домаћина са играчем више на терену. Након тога, Црвена звезда се ослонила на дефанзиву и наставила да феноменално зауставља све нападе Копенхагена, уз бравуре Милана Борјана које су нас одвеле у продужетке. Наставило се у истом ритму и у додатних 30 минута, током којих је дошло и до бројног поравнања услед искључења Пеп Биела.
Обе екипе су биле на измаку снаге после 120 минута лавовске борбе на „Паркену“, па се чекало да крене извођење једанаестераца. Први је лопту на „креч“ наместио Марко Марин и погодио само оквир гола, а Винд је то искористио и преварио Борјана још једном. Убрзо је Иванић поравнао резултат, а до краја регуларног извођења погађали су Жандер и Панков, па је после пет пенала скор гласио 3:3. Уследио је „рулет“ наставак са по два промашена, односно по три погођена једанаестерца на обе стране. Ниједна екипа није умела да искористи промашај ривала све до 11. серије и чувених речи Радована Панкова: „Шефе, ја ћу“. Панков је био сигуран, а потом се Винд трећи пут у двомечу нашао очи у очи са Миланом Борјаном, који га је овог пута „прочитао“, те је легендарно „брани Борјан“ још једном одзвањало испред екрана у Србији. Након радости у Данској није било времена за опуштање, пошто је најбоље тек уследило…
