Фудбалери Црвене звезде ће ривале у новој сезони Лиге шампиона, најпрестижнијем клупском такмичењу на свету знати у четвртак од 18 часова након жреба у Монаку, што ће бити својеврсна увертира за антологијске мечеве који нас чекају током јесени и који ће се, верујемо, памтити дуго.
Звезда је кроз историју важила за респектабилног учесника Лиге шампиона, о чему говоре и статистички подаци где је наш клуб одиграо 151 утакмицу, уписао 70 победа уз 33 ремија и 48 пораза. Нема сумње да је сезона 1990/91 та која наш клуб ставља међу бесмртне европске великане када смо се у Барију попели на кров Европе тријумфом над Олимпик Марсејем након бољег извођења једанаестераца. Утисак је да се о тој сезони међу звездашима зна готово све, од оног чувеног „Михајловић у средину“ када је Аугенталер савладао сопственог голмана на Маракани, те карактеристичног трка Дарка Панчева после једанаестерца којим је Звезда освојила такмичење, до антологијских двомеча са Динамом Дрезденом и Глазгов Ренџерсом.
Ипак, није то једина година када је Звезда била стрех и трепет свима у Европи, с обзиром на то да смо у три наврата играли полуфинале, и чак пет пута четвртину финала Лиге шампиона или Купа европских шампиона, како се такмичење првобитно звало. Најубедљивије победе су и даље: Диделанж (9:1, 1957/58) и Линфилд (8:0, 1969/70)…
Ако говоримо пак о новијој историји, можда није убедљивија, али је свакако највећа победа – Ливерпул. Чувено новембарско вече и два момента када је Милан Павков златним словима исписао своје име у црвено-белу историју срушивши будућег европског и светског шампиона фантастичним погоцима. Није победа, али је пролаз даље – Салцбург, чувени улазак Павкова на терен, Крстичићев заштитнички став и сарадња Дегенек-Бен, те прва Лига шампиона за Звезду још од 1992. године.
Најбољи Звездин стрелац у историји када је реч о Лиги шампиона је још увек Бора Костић са 17 погодака, док највише наступа има Милан Борјан (39), премда га у стопу прати Милан Родић (36) који ће ове сезоне уколико одиграти четири меча успети да га престигне.
