У Београду је 9. августа, у 94. години, преминуо је некадашњи шахиста Црвене звезде, велемајстор Александар Матановић, један од великана и симбола златног доба нашег шаха 1950-1980, када је Југославија била друга шаховска велесила света иза СССР.
Александар Матановић је рођен 23. маја 1930. у Београду. После раних успеха у шаху и титуле омладинског првака Југославија 1948, у сениорску репрезентацију ушао је већ 1950, у незаборавном радио-мечу Југославија – САД, а 1955. је постао велемајстор.
Са Црвеном звездом је осовјио пет екипних титула шампиона државе (1947, 1975, 1976, 1977, 1981), као и два Купа Југославије (1975. и 1976. године).
Од 1954. до 1978. године био је стални члан олимијског тима Југославије, а потом 1980. селектор репрезентације која је освојила нашу последњу олимпијску медаљу. У златном добу нашег шаха, док је са Глигорићем, Ивковом и Матуловићем чинио је окосницу друге велесиле света, окитио се са пет сребрних и четири бронзане олимпијске екипне медаље, као и са пет појединачних за резултате на својој табли: једном златном, три сребрне и једном бронзаном. На пет европских шампионата, између 1957. и 1977, освојио је четири сребрне и једну бронзану екипну медаљу.
Иако је такмичарске амбиције са 36 година подредио револуционарном пројекту универзалноиг шаховског језика и издавачке компаније „Шаховски информатор”, чији је био оснивач, уредник и директор, задржао је висок ниво и у наредној деценији, додајући титули првака Југославије из 1962. године (заједно са Минићем), још две, 1969. и 1978. Признање Светске шаховске федерације (ФИДЕ) добио је избором за потпредседника ФИДЕ 1990-94. Од маја 2022. Александар Матановић је био најстарији велемајстор на свету.
Спортско друштво Црвена звезда изражава најдубље саучешће породици и пријатељима Александра Матановића.
