Укупно 12 фудбалера Црвене звезде су играли за своје клубове у претходном колу, а феноменалним поготком пажњу на себе је поново скренуо будући офанзивац нашег клуба Питер Олањинка.
Питер Олањинка се вратио на терен после суспензије и одмах је био стрелац. Славија је тријумфовала са три гола разлике, а за први погодак на мечу је био задужен будући нападач Црвене звезде. Повукао је Нигеријац сам контранапад, ушао са лоптом у казнени простор, а потом је уз помоћ две “бициклице” избацио из тежишта штопера Бохемианса. Уследио је разоран и уз то веома прецизан ударац, путем које је Олањинка погодио саме рашље гола. Поред поготка двадесетседмогодишњи нападач је био највећа претња за противнички тим. Шутирао је, разигравао екипу и носио је до победе.
Чукарички се у року од четири дана два пута састао са вечитим ривалом. Зоран Поповић је у првом дуелу провео 90 минута на голу домаћина и остварио невероватан индекс од 246, док није бранио на другом мечу. Максималан учинак је имао у додавањима из отворене игре, као и интервенцијама приликом удараца фудбалера противничке екипе на његов гол. Феноменалну одбрану искусног Поповића смо видели у 73. минуту меча када је центарфору ривала одбранио ударац главом са неколико метара. Чувар мреже екипе са Бановог брда је био један од најбољих актера утакмице, а статистика на крају дуела апсолутно може да посведечи квалитетима Зорана Поповића. Са друге стране, Радован Панков је на две утакмице против Партизана на терену укупно провео 180 минута. У оба окршаја његов тим није примио погодак, што одмах имплицира да је стамени штопер свој задатак испунио у потпуности. Доминирао је у ваздушним дуелима, командовао последњом линијом и стартовима заустављао противника. На оба сусрета актер је и био Владимир Лучич, а из игре је излазио у последњој четвртини сусрета. Лучић који важи за једног од најбољих дриблера домаћег шампионата, је у потпуности то оправдао. Могао је и до гола на првом дуелу, али је његов покушај унутар казненог простора одбранио Стевановић.
Напредак је дошао до тријумфа, а Никола Станковић се након лакше повреде поново нашао од првог минута на терену. Момак са „широким плућима“, како га често описују новинари, је покривао велики простор на терену. Борбеност није изостала приликом сваког дуела који је водио са везњацима Спартака, али није успео да остварио учинак у виду поготка или асистенције. Кнежевић, који такође брани боје екипе са стадиона “Младост”, је добио прилику у другом полувремену. Међутим, ни најефикаснији фудбалер Графичара у првом делу сезоне није могао до гола. У неколико наврата је могао да се нађе у улози асистента, али на крају Напредак био задовољан само једним голом.
Илија Бабић, као један од најбољих играча новосадске Младости је водио своју екипу до победе. Млади нападач се веома “трошио” у дуел игри, али је притом својим кретањима остављао простор иза леђа противничке одбране за играче који су долазили из другог плана. Терен је напустио у последњој декади меча. Јован Митуљикић је такође оставио повреду иза себе. Заиграо је у финишу дуела са нишким Радничким, а на терену је провео 14 минута рачунајући судијску надокану. Могао је до гола у ситуацији један на један са чуваром мреже ривала, али није имао довољно концентрације да реализује гол шансу.
Андрија Радуловић је против Јавора забележио пуну минутажу. Својим индивидуалним квалитетом је стварао позиције за ударац, али је не у тако малом броју ситуацију бивао изблокиран. Изводио је прекиде, предводио контре, а Радник је стигао до важног бода у трци за опстанак. Урош Лазић из меча у меч показује константност. Иако смо га често гледали овог пролећа у везном реду, овога пута је играо на својој матичној позицији, крај десне аут линије. Убацивао се често из другог плана и приморавао противничка крила да га прате уз стопу. Уносио је мирноћу пас игром у последњој линији и заустављао контранападе противника.
У судару две чеоне екипе на табели Прве лиге Србије, Никола Глишић је са капитенском траком предводио лидера такмичења. Играо је на позицији десног бека, где смо и навикли да гледамо фудбалера рођеног 1999. године. Веома офанзивне карактеристике поседује Глишић, чему сведочи пет од пет успешно изведених дриблинга, али хитроноги момак није изоставио дефанзиву. У бројним ситуацијама је излазио као победник из дуела са нападачима Железничара. Упутио је један ударац у другом делу игре, али нажалост није успео да примора противничког голмана да капитулира.
Каљари је гостовао Парми, а Фалко се по други пут заредом нашао у стартној постави гостујуће екипе. Покушавао је Фалко вештим дриблинзима и импозантном контролом лопте да се провуче кроз редове противничке одбране, што је и успевао у неколико наврата. Често је био усамљен у нападу, те није могао озбиљније да припрети. Изашао је из игре у 78. минуту утакмице.
Наступ у овом колу нису остварлили Милош Гордић, Александар Лукић, Секу Саного, Марко Стаменић, Петар Станић и Немања Мотика.
ЗВЕЗДАШИ НА ПОЗАЈМИЦИ:
Зоран Поповић (Чукарички) – 90 минута у победи на Партизаном (1:0), без наступа
Милош Гордић (АЕК Ларнака) – без наступа
Никола Глишић (ИМТ) – 90 минута у ремију са Железничаром из Панчева (1:1)
Урош Лазић (Радник) – 90 минута у ремију са Јавором (0:0)
Радован Панков (Чукарички) – 90 минута у победи над Партизаном, 90 минута у победи над Партизаном (1:0)
Александар Лукић (ИМТ) – без наступа
Секу Саного (Париз) – без наступа
Никола Станковић (Напредак) – 74 минута у победи над Спартаком (1:0)
Марко Стаменић (Копенхаген) – без наступа
Никола Кнежевић (Напредак) – 41 минут у победи над Спартаком (1:0)
Петар Станић (Спартак) – без наступа
Филипо Фалко (Каљари) – 78 минута у поразу од Парме (2:1)
Андрија Радуловић (Радник) – 73 минута у победи над Напретком (1:0)
Владимир Лучић (Чукарички) – 72 минута у победи над Партизаном (1:0), 76 минута у победи над Партизаном (1:1)
Немања Мотика (Аустрија Лустенау) – без наступа
Јован Митуљикић (Младост ГАТ) – 14 минута у победи над Радничким из Ниша (0:1)
Питер Олањинка (Славија Праг) – 90 минута у победи над Бохемиансом (3:0)
Илија Бабић (Младост ГАТ) – 85 минута у победи над Радничким из Ниша (0:1)
