Гост у данашњем студију „Звезда ТВ-а“ био је шеф стручног штаба Милош Милојевић.
– Утакмица против Лехије је добро изанализирана, све са циљем да покажемо играчима сегменте у којима смо били добри, али и оне који могу да буду бољи. Задовољни смо, јер нам је у овом моменту најбитније да ствари које радимо представимо на најбољи могући начин, а знамо да ово није наш максимум и да можемо боље. Међутим, однос, адаптација на утакмицу после умора и елан који смо приказали је веома позитиван. Много добрих ствари, али има простора и за напредак – почео је Милојевић.
Веома запажен у првом полувремену био је млади Азаров.
– Иракли је добар играч, један од најперспективнијих левих бекова у Европи, а сви знамо да је то дефицитарна позиција. Прошао је период адаптације и реч о атипичном играчу, хитром, експлозивном са добром техником. Има слабости на којима мора да ради, као и сви, али осетио је подршку целог стручног штаба и саиграча, те је пружио добру партију. Надам се да на томе неће стати, већ да ће наставити у том ритму. Добро ради на тренинзима и то нам даје позитивну слику о њему. У погону је од 20. децембра још, тако да је паузу користио да се спреми што боље.
Много добрих ствари у игри нашег тима против Лехије видео је стратег Милојевић.
– Задовољан сам, првим делом игре веома, том офанзивном трећином и како смо стајали иза лопте. У другом сам више задовољан моментом одузимања лопте и вертикалном игром ка напред. Доста ствари које радимо је јуче изашло на видело и момци су се уверили да кад стојимо добро, кад смо агресивни и компактни, можемо да играмо у оба смера. Са аспекта интензитета је такође све коректно за овај део прирпема. Нисмо преоптеретили играче, тако да од сутра могу нормално да наставе са тренинзима у ритму који нам је потребан.
Милојевићева идеја је била да у првом полувремену против Лехије на терен изведе најбржи могући тим.
– То је била идеја за прво полувреме, можда је неко из другог исто могао да уђе у стартну поставу, али то је то. Што се тиче крила, Митровић и Букари имају физичке способности на европском нивоу, пре свега брзину и добру игру 1 на 1, а ја такве играче волим. Показали су продорима у првом полувремену то, и сигуран сам да је Митровић само мало био свежији, да би се из оних прилика уписао у стрелце.
Одлично ради и талентовани Пруцев.
– Он је млад играч, рођен 2002. године, али види се разлика у менталитету и методологији да он једноставно не одустаје. Може да буде пример нашим младим играчима што се тиче рада на тренингу и утакмицама. Шансу је заслужио односом према тренингу и једноставно желимо да ако неко добро ради и има добар однос, без обзира на године или пасош, добије прилику. Пруцев је то искористио, али му предстоји још један период адаптације. Често с њим имамо језичку баријеру, где он не разуме скроз модел игре, али је паметан момак и сигуран сам да ће то све бити боље.
Није Милојевић могао да рачуна на све фудбалере против Лехије.
– Мијатовић је имао упалу уха, те нисмо хтели да форсирамо да игра. Такође, Срнић и Мотика су односом према тренингу заслужили да играју, па смо одморили фудбалере који су били превише оптерећени. Мијаиловић је имао температуру, али је 20 минута за њега било довољно да „хвата“ утакмице, битан нам је играч. Нисмоимали ни класичног шпица, већ форсирали механизам где су до изражаја дошла крила и мислим да је то добро урађено. Пешић је имао нелагодност јер је био дуго одсутан и није играо неколико утакмица у првенству, али се опоравља и надам се да ће ускоро моћи бар 45 минута да игра.
Звездаши имају прилику да се ближе упознају и са квалитетима Лазара Николића, који је појачао конкуренцију на десном беку.
– Нисмо имали природан баланс на тој позицији. Имали смо само Гобељића, а сада је ту конкуренција. Николић се добро адаптирао и вредно ради, показује квалитет ка напред, али је одговоран и дефанзивно, тако да мислим да полако улази у оно што нам треба. На њему је да се избори за место у тиму поред Гобељића.
Никола је остао у екипи, али ће Јован минуте потражити у новосадској Младости, када је реч о браћи Митуљикић.
– Раздвајање њих је моменат који им је нови са психолошке стране и није пријатан, али они морају да схвате да су се само одвојили у смислу тога да неће играти у истој екипи. Један је у Београду, други у Новом Саду, те и даље могу да живе заједно. Одлука је у складу с тим да Јован добије минуте у Младости, а да се Никола избори за прилику у Звезди и да не буду један другом конкуренција, с обзиром на велики број играча. Надам се да ћемо их од лета заједно гледати у Звезди и то је неки начелан план, само да се не уобразе. Таленат имају и надам се да ће што пре бити заједно у Звезди.
Први део припрема обележио је кондициони део којим је Милојевић изузетно задовољан.
– Стварно смо радили добро претходне недеље. То што смо замислили са кондиционим тренером, то је и одрађено. Што се модела игре тиче, такође смо и ту доста тога урадили, нарочито у офанзивном делу игре и моменту чувања лопте и с тим настављамо даље. Задовољни смо и што се тиче самог интензитета и дистанци када је реч о спринтевима на максималној брзини, обимом и тиме да немамо озбиљнијих повреда. Сада морамо то да надограђујемо, да се приближавамо такмичарској форми кроз тренинге како би спремнији дочекали 4. фебруар и како би показали добру игру и остварили резултат.
Иако је прва асоцијација на кондициони део трчање, код Милојевића се готово све вежбе раде са лоптом.
– Некад је боље да склонимо лопту колико је напорно. Шалу на страну, доста тога интегришемо тако да је то нешто што волим да радим на тај начин. Постоји мали део због саме хомогенизације који сви играчи морају да одраде на суво, али већи део се ради са лоптом. Добро реагују на то, иако им је тешко, али им кажем да их не вадимо из зоне комфора, већ да им правимо још већу зону како би се навикли на још преданији рад, јер самим тим менталитет екипе постаје другачији када знају да могу да „мељу“ до краја. Нисам их пуно испитивао колико им се свиђа, али чим се не жале пуно, значи да је све у реду.
Време у Анталији не служи добро наше првотимце, али се наш стратег не обазире на то.
– На Исланду сам научио да време не можемо да мењамо, већ само да се адаптирамо и облачимо у односу на то. Била је киша тог дана, а Турци мало незадовољни што смо хтели на терен, међутим без ветра, брз терен… Много утакмица је одиграно на киши, тако да не видим разлог да остајемо у теретани, јер то можемо да радимо и у Београду. Једино кад је била грмљавина, онда смо остали у теретани, јер је опасно да се трчи у том тренутку. Ипак, када је киша, онда то није ништа друго до енглеско време за фудбал. Сећам се у Хелавику, у Шведској, да је у једном моменту било -14, као у фрижидеру, а оно вештачка трава, дува ветар и терен на 50 метара од мора. Помера лопту, без да је шутнемо. На Исланду је исто ишло око -6, -7, уз јак ветар, па је субјективно и хладније било.
Прешли смо на рубрику „Занимљива питања“.
Када сте први пут седели на клупи Црвене звезде на званичној утакмици?
– Као помоћник против Чукаричког у гостима, а као први тренер у мечу са Јавором на Маракани.
На колико сте такмичарских утакмица водили Звезду?
– Лош сам када је лична статистика у питању, углавном прочитам негде или ми неко јави, али рекао бих око 20 утакмица. Ето 21, близу сам био.
Ког тренера памтите из Омладинске школе?
– Дулета Савића, код њега сам био најдуже, он је најзвучније име, али памтим их све – Милета Јовина, Кулета Аћимовића… Било је доста тренера који нису радили директно са нама, већ са другим генерацијама, али и њих се сећам. Добро ме служи памћење.
Како је радити са Вујадином Савићем?
– Он много воли Звезду, лојалан је и када је неко такав, код мене увек има простора да добије шансу, јер из те привржености, никада неће нешто лоше урадити. Често људи питају око њега у смислу тога шта може да помогне, али као тренер имам обавезу да осим да побеђујем, освајам титуле и остварујем циљеве, треба и да развијам играче и тренере. Помажемо ми њему, помаже он нама. Има добар однос са играчима, сјајно их разуме, осети кад ко може и колико, што је веома битно. Свиђа ми се и што је посвећен, едукује се, генерално се доста интересује и сваког дана му дајемо све више обавеза да би се он ту пронашао или не пронашао. Ако му се не свиди, лако може да промени.
Да ли је теже бити професор или тренер?
– Радио сам као професор девет година у основној школи на Исланду и пред крај је почело да ми смета то што је све више постајало то да је мени једини задатак био да забавим децу. Нисам се едуковао да будем кловн, већ да децу направим бољим људима и усадим им одговорност, те пренесем да је битно да се баве спортом, у зависности од талента – аматерски или професионално. Неко сам ко ако нема пасију према нечему, могу лако да променим професију. Ипак, тамо је било битно само да забављаш децу док су им родитељи на послу, јер они немају времена да се баве њима и то ми се није свиђало. На факултету је другачије, јер ту долазе људи који не морају, у смислу тога да ако су ту, значи да имају интересовање, конкретно према спорту. Ипак, фудбал је много лепши, креативнији, популарни, страственији, уз већу одговорност. Ако си професор, битно ти је само да у школи будеш на време, да не уђеш у сукоб ни са ким од ученика и посао ти је сигуран. У фудбалу можеш добро да радиш, имаш сјајне односе и најбоље тренинге, али ако фали резултат, то је то. Све има своје добре и лоше стране… Поносан сам на оно што сам радио, то ми је отворило и друге видике, али сад нисам на истој таласној дужини с тим послом.
Колико језика говорите и који вам најбоље иде?
– Из Источне Србије сам, тако да ни српски не говорим перфектно. Шалу на страну, шведски, исландски и енглески, коректно их говорим и добро разумем, уз могућност комуникације. Мало знам и италијанског и бугарског, с обзиром да сам одрастао на 40 километара од границе, уз то учим и немачки. У суштини, када научите два, три језика из различитих групација, много вам лакше иде. Могу да читам дански рецимо, али га тешко разумем, јер га специфично причају. Међутим, ако причају Норвежанин и Швеђанин, они могу да се разумеју…
Рубрика „Ви питате“, посебно је обрадовала нашег тренера Милојевића.
Да ли сте као мали размишљали да постанете тренер Звезде?
– Нисам размишљао, али сам желео, то је био сан. Прво ми је био сан да заиграм у Звезди, па кад нисам имао квалитет за то, кренуо сам да се бавим тренерским послом. Нисам размишљао у другом правцу, него да једног дана будем тренер Звезде.
Зашто Катаи није почео утакмицу против Лехије?
– Мислили смо да је баланс бољи да он буде „лажна“ деветка у другом полувремену и да иза себе има два брза крила – Митуљикића и Пруцева. Одиграо је одлично, показао да имамо опцију с њим као са „лажном“ деветком и брзим крилима. Хоћемо да пробамо и са два шпица, да заиграју Катаи и Пешић у тандему. Тако да нема неки посебан разлог због ког јуче није почео.
Верујете ли у чудо у Лиги шампиона, пролаз даље или нешто више?
– Верујем у чуда, али за то морамо да имамо 11 играча на терену и 10 на клупи, који исто верују. Није само довољно да навијачи и тренер верују у то. Дешавало се да Копенхаген освоји бод против Манчестер Ситија, да Шериф направи резултат, тако да је могуће, али мора много тога да се поклопи. Морате да имате перфектан дан, перфектну утакмицу и перфектну дисциплину, пре свега у одбрани, а да будете спремни да и у нападу казните противника, јер они ће вас мало потценити, па им неће пријати ни трава… Као што се ми жалимо кад играмо са мањим тимовима. У суштини, од историје се не живи, него се заслужује тог дана кад се игра, тако да мислим да би пролаз групе или пролаз у Европа лигу био успех.
Да ли ћете се опробати у голфу на припремама, прича се да сте добри?
– Сувише сам компликован… Немам опрему, ни гардеробу, тако да нећу да у фудбалским мотивима кварим атмосферу на голф терену – рекао је Милојевић.
