Веома успешна полусезона је завршена за јуниоре Црвене звезде, а у специјалној рубрици иза југа Маракане доносимо вам празнични интервју са двојицом наших стандардних омладинаца Немањом Видојевићем и Матејом Радоњићем који паузу користе како би божићне празнике провели са породицом и ближњима.
Немања Видојевић је рођен 2004. године у Чачку и наступа на позицији штопера. Већ две сезоне је део омладинске селекције Црвене звезде, а претходних шест месеци је незамељив стуб одбране екипе Зорана Рендулића, те је за полусезону забележио 19 наступа.
– Празнике пре свега проводим у дружењу, највише са породицом, девојком и пријатељима. Прија ми сваки моменат који проводим са фамилијом, наручито после дуге и напорне полусезоне која је за нас почела још у јулу, а завршена је крајем децембра. Обожавам да проводим време у родном граду, овде се осећам најкомформије и најлепше – започео је Видојевић.
Стигао је Видојевић да се види и са саиграчима који одмарају на Златибору.
– Доста времена проводим са другарима, али мало више са девојком, јер нам је сад прилика да будемо више заједно. Међутим, успео сам да се видим и са саиграчима који су празнике провели на Златибору.
У дому Видојевића се поштује традиција.
– На Бадње јутро, као што то обичаји налажу, идемо по бадњак и уносимо га у кућу. Наравно, поноћ чекамо у цркви на литургији и паљењу бадњака. Божић проводимо фамилијарно код куће. Годинама уназад нисам имао среће у извлачењу „парице“, али рецимо претходни пут сам је извукао из другог парчета, па можемо да кажемо да се то рачуна.
Недавно је дебитовао и за први тим Црвене звезде на пријатељском мечу, а посету Чачку искористиће и да ужива у домаћој кухињи.
– Искрено да кажем не водим рачуна о исхрани, јер најбоље познајем своје тело. Волим домаћу храну која ми недостаје током сезоне. Свакако би било пожељно и да се мало угојим зато што ми је потребна мало већа килажа – закључио је уз осмех Немања Видојевић.
Матеја Радоњић је годину дана млађи од Видојевића, а рођени Нишлија у кругу породице проводи празнике.
– Празнике проводим у кругу породице. За Бадње јутро, мушки део породице устаје рано и иде по бадњак, док мама и бака спремају посну трпезу. Уз то се прави и погача у коју се ставља „парица“. Касније се окупљамо сви заједно за вечеру и ту се ломи погача. Нисам имао среће последње две, три године да извучем „парицу“, али надам се да ћу ове имати. Наравно увече излазимо са комшијама и идемо да палимо бадњак – почео је Радоњић.
За Матеју је ово најлепши период године и истиче да највише ужива за празнике у свом родном граду.
– Ништа мање се не разликује сам дан Божића, проводимо га у кругу породице. Спрема се ручак и цео дан смо заједно, а управо тако се и проводи највећи празник у нашој земљи. Веома ме испуњавају највећи празници – Бадње вече и Божић, то је најлепши период године који ћу обележити са породицом и срећан сам због тога.
Радоњић води рачуна о исхрани, иако је богатој трпези тешко одолети.
– Искрено мало је јача храна и веома јој је тешко одолети. Међутим, водим рачуна и пазим шта једем. Кондициони део стручног штаба је већ послао програм тренинга па се придржавам и тога.
Дружи се Радоњић током празника са суграђанима – Миладиновићем и Бубњем.
– Успео сам да се видим са Стефаном и Матејом, мојим Нишлијама. Чујем се са саиграчима сваки дан, а у овом периоду паузе можемо мало више да се дружимо док не крену припреме за пролећни део сезоне – закључио је Радоњић.
