Шеф стручног штаба чувене Звездине чувене генерације из 1991. године који је са црвено-белима покорио Европу Љупко Петровић се уз велику бол која је наступила од одласка Синише Михајловића присетио лепих момената и великих успеха које су заједничким снагама постигли.
– Шта да кажем… О Синиши Михајловићу су сви претходни говорници рекли оно што бих ја исто требао да кажем и поновим. Био је храбар спортиста, уважен и увек је желео да победи. Имао сам велико задовољство да га у његовим почецима у Првој лиги, после Борова у Војводини тренирам. То је било за мене изненађење јер сам га знао као талентованог младог играча. Исте године је допринео да Војводина буде шампион бивше Југославије и нас двојицу вежу само успеси. Остварио је и веће резултате него што сам ја то урадио, доласком у Звезду је постао и светски шампион. Веже нас задња титула првенства наше бивше државе коју је Црвена звезда освојила и тај трофеј ми је изузетно драг, титула са Војводином и Куп европских шампиона, три трофеја за кратко време. Један је од оних посебних играча, учесник бројних значајних утакмица у којима је постизао голове из слободних удараца. Он је први у Италији по броју постигнутих голова из слободних удараца, то ће остати у животу и памтиће се дуго. Из наше генерације нажалост он је чини ми се био најмлађи играч, тачније Југовић је годину дана млађи, који се због тешке болести борио и мислио сам да ће се изборити, али болест је баш била како не треба. Знаћемо да поштујемо Синишу Михајловића, да га не заборавимо. Каже се када га спомињемо да је још увек жив. Синиша хвала ти и слава ти била Синиша Михајловићу – закључио Љупко Петровић.
