Последњи поздрав Синиши Михајловићу уписивањем у књигу жалости, са сузама у очима, послали су и наши ветерани – Ратомир Дујковић, Јован Аћимовић и Станислав Караси.
Дујковић и Михајловић су рођени у истом месту…
– Велика жал због свега што се десило. Обојица смо рођени у Борову, једно време каријере смо провели заједно, иако сам ја раније отишао у Црвену звезду. Међутим, дружили смо се, виђали и много ме боли све ово, знајући и Синишину целу породицу. Звезда би требала да почне да размишља како да обележи Синишу за сва времена, јер је помогао да се направи највећи резултат у историји клуба – рекао је Дујковић.
Са сетом у гласу говорио је и популарни Куле о превременој смрти Синише Михајловића.
– Могу да кажем да је најбољи међу нама отишао. Губитак је највећи свакако за Синишину породицу, али се сви осећају као да је један део нас изгубљен. Увек је био присутан као човек и играч, његов дух је провејавао у спорту и биће вечно упамћен. Надам се и верујем да ће сећање на Синишу Михајловића остати заувек урезано у нама. Иако га живот апсолутно није мазио, у кратком периоду је успео да избори величанствену каријеру. Његов пример свима треба да служи као звезда водиља. У спорту има много тренутака који се памте, као што је управо фотографија Синише Михајловића везана за велики догађај на Маракани. Фудбал у својој суштини има радовање и тугу. Оба осећања када је Синиша у питању надилазе просечну емоцију која већина играча носе у себи – речи су Кулета Аћимовића.
Пријатељство између Карасија и Михе је добро порнзато.
– „Кривац“ сам што је Миха дошао у Звезду. Још док сам био у Борову, препоручио сам га да дође у Звезду, али први пут није успело. После неколико дана сам се чуо са Косановићем који је био тренер Војводине и реако му да оде до Борова, јер тамо стасава врхнуски фудбалер. Он је отишао тамо и довео га у Војводину. Пар дана касније ме је звао и рекао да је Миха прави „бомбардер“. Све то сам добро знао, јер сам га сваки дан гледао како се развија. Други пут смо успели да доведемо Миху у Звезду. Куле и ја смо, након што нам је Џаја дао зелено светло, кренули на једну утакмицу да га гледамо. Куле је био одушевљен. У повратку нам се десио пех, пукла нам је „шоферка“, али смо донели Џаји добре вести, а он га је касније откупио. Мени је драго што је Миха дошао тамо где сам увек мислио да може да игра. И не да је играо, него је направио невероватну каријеру. Све што је урадио у Звезди је било фантастично. Он је синоним за трофеје, био је првак у Војводини, а потом у Звезди. Народ га је волео, а то је у фудбалу најважније. Познавао сам му добро и оца, дружили смо се у Борову… Када је фудбал у питању, мислим да сам незгодан тип и другачије гледам на неке ствари од већине мојих другара, али Михи сам се увек дивио и заиста је правдао моје поверење. Чак и када је играо слабије, говорио сам му да се то дешавало и Пелеу и Марадони. Најежио сам се док причам о овоме, не могу да верујем да се ово десило. Нека му је вечна слава – емотивно ће Караси.
