Председник Фудбалског клуба Црвена звезда Светозар Мијаиловић се поводом обележавања 31 године од освајања титуле светског првака у Токију присетио историјске 1991. године и утакмице против чиленског тима Коло Коло, која је Звезди поред већ освојене европске круне донела и светску.
– Тешко је пронаћи нове речи да се изрази задовољство поводом великог успеха који је постигнут у Токију. Драган Џајић је лепо рекао да је то трофеј који треба да служи као инспирација младим генерацијама и у томе је и вредност обележавања овог датума. Нас, који смо били тамо, Токио подсећа на младост, имали смо 31 годину мање, али и данас та сећања не бледе и за мене је светска титула инспирација за оно што радим у Звезди. Фудбал у Јапану тих година није имао рејтинг као у Европи. Видели сте на овом Светском првенству да је Јапан дошао до осмине финала и то је нешто што треба имати у виду, значај једног сусрета који је Јапан тада имао у својој земљи, а за нас вероватно једна од страница коју нико никада неће заборавити – рекао је Светозар Мијаиловић.
Присетио се председник нашег клуба и занимљиве анегдоте из Токија, коју и данас са осмехом на лицу препричава Звездиним верним навијачима.
– Очигледно је у 31 години за нама стално присутно подсећање на светску титулу и верујем да се јако пуно дечака определило за Црвену звезду управо због резултата из Барија и Токија. Воле људи да се идентификују са успехом. Увек су интересантни детаљи који нису имали прилике јавно да се кажу. Јапански протокол је био јако занимљив у смислу реда како се ствари одвијају. Стицајем околности, господину Чеди Петровићу који је био председник Извршног одбора и мени су помешали имена. Када смо се вратили у Београд, један момак ми је на аутобуској станици рекао ја знам ко си ти. Упитао сам га ко сам ја, а он ми је рекао ти си Чеда Петровић. Дечко је запамтио, јер се мој лик појављивао тамо, а потпис је био Чеде Петровића и онда је испало да ме познао по ономе што је видео. То је једна мала анегдота, али нешто што евидентно јесте велика вредност је то што верујем да ће млади играчи Црвене звезде та два успеха везивати као инспирацију за свој рад. То је доказ да се упорним радом, добрим тренирањем и односом према клубу може досегнути и највиши врх, то је и циљ који сваки од фудбалера треба да има у својој глави.
Истакао је Светозар Мијаиловић да није било лако доћи до трофеја у Токију, али да су праве одлуке које су тада донете значајно утицале на постигнут резултат.
– У то време Црвена звезда је имала значајно учешће у европским такмичењима и висок рејтинг. Доћи до тог трофеја је било тешко. Направљена је процена да имамо могућности и капацитете који су потребни како бисмо досегнули европски врх. План је направљен од врсних стручњака у то време, људи који су у клубу били и познавали све што треба, захваљујући и Драгану Џајићу који је фактички тај спортски део изнео највише на својим плећима, формирајући тим који ће моћи да постигне жељени резултат. Створен је тим који је могао да досегне зацртани циљ, нисмо знали да ли ће то бити у првој, другој или трећој години, мислим да је он пре предвиђеног рока дошао и да смо раније него што смо очекивали окитили са два значајна трофеја. Међутим, оно што је битно је да смо ми сада последњих година подигли Црвену звезду на један јако висок ниво, који нам даје за право да у нашем стратегијском плану и оријентацији дођемо до онога што је циљ сваког нашег наступа и сезоне, до титуле државног првака и до неког европског трофеја. У овом времену, промењеном систему такмичења, јако је тешко доћи до тог врхунског трофеја, имајући у виду у каквим су могућностима клубови са којима треба да се такмичимо у односу на наш клуб. Са становишта наших могућности, морамо направити такав тим који ће моћи да игра значајнију улогу у најелитнијем европском такмичењу. Мислим да имамо добре основе, у органима клуба смо утврдили да смо на добром путу и из године у годину подижемо лествицу. Искрено се надам да ћемо доћи, што би сви желели до неког новог вредног европског трофеја.
Присетио се Мијаиловић и колико је победа Црвене звезде значила српском народу, који се сусрео са великом несрећом деведесетих година.
– Уочи утакмице против екипе Коло Коло нас је носило осећање које смо понели из Барија и цео тај доживљај је био присутан од маја када се све одиграло, па до децембра. Били смо свесни догађаја који су се надвили над нашом земљом, јер је тада већ почело оно нежељено што се одиграло, где смо и ми били као клуб јако погођени. Одлазак у далеки Јапан је била обавеза више да се потврди предност европског фудбала. Не треба испустити из вида чињеницу да је само 11 клубова из Европе носилац и европске и светске титуле, Звезда је ушла у тај круг клубова. Цела прича је помало судар са једним новим односом на том стадиону где се окупио велики број навијача, цео тај амбијент нас је мало све изненадио, познавајући како то у европским утакмицам изгледа. Публика је била другачија и одушевљавала се потезима играча, без обзира ко за кога навија, мада смо имали јако велики број људи тамо који су навијали за Црвену звезду. Застао нам је дах када смо били свесни да се утакмица завршавала у нашу корист, тај тренутак не може ни да се опише, он стварно мора да се доживи. Имали смо у том тренутку у виду да су људи у нашој земљи притиснути свим тим проблемима који су се над њом надвили имали прилику да славе. То се некако ломило у главама, имали смо и директна укључења за Боеград, где смо износили утиске, али можда ће једног дана неко записати како се све то одвијало и ломило у главама. У сваком случају смо били поносни на наш клуб.
Председник нашег клуба је искористио прилику и да помене људе који су дали велики допринос освајању светске титуле, али су нас у међувремену напустили.
– Гледајући снимке са утакмице присетио сам се и људи који су били део овога успеха, а више нису са нама. Тренер Владица Поповић, доктор Бранко Нешовић, Жота Антонијевић… Ред је да их се и данас сетимо. Једноставно, лепо је подсетити се на године у којима смо направили овај резултат. Већ сам рекао да то јесте инспирација, али треба имати само на уму још једну ствар, све је ово само инспирација, а да би се постигао резултат стално треба бити у току, радити, уводити новитете, јер оно време је имало своје захтеве, а ово ново другачије захтеве, за која су потребна и нова знања, као и нови људи који могу то применити. Међутим искуство увек треба имати на уме, јер сваки остварен циљ има нешто поучно за свакога ко жели да се сличном циљу приближи и да га оствари.
Говорио је Мијаиловић и о стретегијском плану који је 1991. године био од изузетног значаја за резултате који су остварени, али и напоменуо да је по том моделу план направљен и за Црвену звезду данас, као и да су циљеви за наредни период утврђени.
– Ако нешто не планирате, немате зацртане циљеве, онда не можете ни да их досегнете. Управо због тога смо донели стратегијски план који се разрађује, у оквиру којег су потпуно јасно дефинисани циљеви и то смо на крају обраћања поводом мог новог мандата рекли и подвукли шта нам је циљ. Сваке године титула шампиона државе, затим да останемо европски релевантни, да увек учествујемо у европском такмичењу, да ли у Лиги шампиона или Лиги Европе, али је обавезно учешће у групним фазама и достизање неког резултата у том такмичењу. Затим оно што је такође стратешки важно јесте да имамо наше пословање које ће омогућити да се овај циљ и оствари, дакле да стварамо профитабилну самоодрживу организацију, која ће моћи да одговори овим задацима. Младост је будућност, рад наше Омладинске школе је од изузетне важности, као и да произведемо што већи број младих играча, повећамо број репрезентативаца као и број младих фудбалера који ће моћи да уђу у сениорски тим. На крају циљ је да постанемо једна звездашка породица свих звездаша, која ће пружати радост и задовољство навијачима, тиме што ћемо повећати број оних који ће долазити на утакмице, пре свега деца и читаве породице, као и да повећамо број оних који ће формално носити Звездино чланство и на тај начин утицати на рад клуба, што нам је и основни циљ – закључио је председник ФК Црвена звезда Светозар Мијаиловић.
