Генерални директор Црвене звезде – Звездан Терзић је гостовао на Економском факултету у Београду, где је у вишечасовном разговору са студентима говорио о разним темама везаним за Црвену звезду, попут новог стадиона, Омладинске школе, али и многим другим.
Нови стадион као четврти стуб дугорочног развојног плана
– Сведоци смо да су сви клубови који су направили нове стадионе, за три или четири пута повећали број продатих сезонских карата, а самим тим и извор прихода, који су фиксни. Имамо пример АЕК-а из Атине, који је клуб мање величине по свим параметрима од Црвене звезде, али који је имао продатих шест хиљада сезонских карата. Ове године су пустили нови стадион у рад и продали су 22 хиљаде сезонских карата. Имају годишњи приход од 16 милиона евра, само од годишњих карата. То је фиксни, сигуран приход са којим улазе у такмичење и само један од примера шта клубови добијају изградњом новог стадиона. Црвена звезда планира, радимо пројекте, затварамо финансијску конструкцију и правимо планове генералног и детаљног урбанизма како би изгледао тај нови стадион. Волели бисмо ако будемо у могућности мало да га дислоцирамо – око 300-400 метара северније, да се приближимо Аутокоманди. Због инфраструктуре, чворишта и избегавања гужве у саобраћају, а са друге стране, волели бисмо да га дислоцирамо јер би изградња трајала сигурно три, четири године и поставља се питање где би Црвена звезда играла док гради нови стадион, јер ако би га правили на постојећем, морали бисмо да срушимо овај, а онда се поставља питање која би била алтернатива за одигравање утакмица, јер нажалост национални стадион још није завршен. То је четврти стуб нашег дугорочног плана и ја се надам да ћемо у наредне две године почети са изградњом новог стадиона. У фази смо куповине земљишта у области око аеродрома, на потезу између завршнице Бежанијског гробља и писте на београдском аеродрому. То је 25 хектара земљишта, где планирамо да направимо најмодернији тренинг камп који ће коштати око 25 милиона евра. Тако бисмо изместили комплетан тренажни процес са Маракане, јер ако хоћемо да направимо одржив систем од Црвене звезде, морамо да будемо свесни да је превише скуп квадратни метар око Маракане, где имамо седам помоћних терена, да би се тамо шутирала лопта. То земљиште мора да се стави у функцију Црвене звезде и неких стабилних прихода, да би Црвена звезда могла да одговори резултатима на велике захтеве Звездине публике. То је неки план, који се прави и који ћемо обнародовати надам се на пролеће до 2030. године, јер смо свесни да звездашкој јавности и Звездиној публици није више довољно само да будемо шампиони у Србији и да играмо групну фазу Лиге Европе – истакао је генерални директор Црвене звезде Звездан Терзић.
Рекао сам скаутима омладинске школе: „Све што вреди у Србији, све доводите“
– Црвена звезда има своје специфичности. Ја имам срећу да имам поред себе неколико људи који су цео живот провели у Звезди. Пре свега Драгана Џајића, који ми је најсигурнији саветник. Он ми је рекао: „Терза, можеш ти да причаш и о подмлађивању, о омладинској школи и дугорочним плановима, али гледај да овај народ оде задовољан са стадиона. Да ми побеђујемо и да народ поред ТВ екрана буде задовољан и поносан на Црвену звезду. Све остало је мање важно“. Ја сам 2014. године дошао и хтео сам да направим један дугорочан план. Тада смо “гурнули” пет клинаца, добрих играча, Грујића, Јовића, Рајковића, Ристића, Јовановића јер сам знао да нам је потребна финансијска инекција и од њих смо приходовали 17,5 милиона евра, то је био први већи новац који је ушао у клуб и то нам је била финансијска инекција, коју смо реинвестирали у неке будуће играче, који су после направили резултат, али народ то није препознао. Ја сам дошао у јуну 2014, ми смо “изгурали” те клинце, али смо били други, нисмо били шампиони. Био је 2. август, против Радничког из Ниша, 22 хиљаде људи је повикало „управа напоље“. У Звезди све могу да ти дају, али ти време не дају. Они траже резултат одмах и зато је јако тешко правити дугорочне планове у Црвеној звезди и зато је јако тешко форсирати младе играче. Када сам рекао Грофу Божовићу да бисмо направили одржив систем морамо да имамо седам, осам младих играча који имају тржишну вредност, он ми је рекао: „Терза, ал’ нећемо бити шампиони“. Ја сам њему рекао да морамо бити шампиони са младим играчима, а он ми је одговорио: „Терза, ко са децом спава, упишан се буди. Нема ту среће“. Ми знамо шта је потребно, али смо свесни очекивања народа и морамо да правимо стално неки баланс. Са сваким тренером које смо имали, да ли је то Лалатовић, Гроф Божовић, Милојевић, Дејан Станковић и сада Милош Милојевић, ја морам да обарам руку са њима тражећи да форсирају младе играче, а њима је глава на пању. Они у случају неуспеха први „лете“. Са друге стране имам финансијског директора који ми каже: „Терза, ми ако немамо младе играче, а сад имамо најстарију екипу у Лиги Европе, ми немамо тржишну вредност и немамо од чега да живимо“. Стално имамо један став финансијског директора који тражи младе играче јер само они доносе новац, и са друге стране спортског директора и шефа стручног штаба који само са искусним играчима доносе резултат, јер то гарантује њима опстанак на позицијама. Зато морамо стално да балансирамо. Ми смо уложили много у омладинску школу. Нас омладинска школа кошта 3,5 милиона евра на годишњем нивоу. Направили смо једну озбиљну фабрику фудбалера. Рекао сам скаутима омладинске школе: „Све што вреди у Србији, све доводите“. Нема везе шта кошта, све мора да буде у Црвеној звезди. То је Бајерн из Минхена урадио у Немачкој. Све што ваља у Немачкој, мора бити у Бајерну. Оно што је Бајерн за Немачку, то је Црвена звезда за Србију. Ми смо стварно довели све што вреди. Највећи број репрезентативаца имамо, али је јако тешко младог играча инволвирати у сениорски тим и да то гарантује успех. Добру омладинску школу имамо, али те табеле и резултати нису реални. Ми играмо са годину дана млађим играчима. Наши омладинци играју у првом тиму Графичара, у сениорској конкуренцији, први су на табели, вероватно улазе у Суперлигу. Наши кадети играју омладинску лигу, а у том узрасту када им касни пубертет и зависи ко како биолошки сазрева, велика је разлика и шест месеци, а не годину до годину и по дана, колико су наши фудбалери млађи. Омладинска школа Црвене звезде одлично ради. Направили смо тамо одличне услове, нас то и кошта, али жеља нам је да правимо фудбалере, да имамо негде у перспективи, ја се надам да можемо да имамо седам, осам играча у стартних 11 из наше Омладинске школе. Дуг је пут до тога. Кажем и да смо стално оптерећени резултатима, јер само нам резултати доносе приходе од УЕФА.
Звезда је најуспешнија српска компанија у Европи
– Знаш како је једном рекао наш покојни глумац Драган Николић: „Није вест кад пас уједе човека, него кад човек уједе пса“. Не прави кликове позитивна вест, него негативна. Наравно да медији, не зато што су негативни према фудбалу, него зато што је народ везан за фудбал, воли фудбал и прати кроз медије фудбал у тој јурњави за кликовима лансирају лоше вести. Деси се неки тамо криминал, они не кажу криминалац тај и тај, него навијач Црвене звезде или Партизана. Зато што се некад сликао на Маракани. То је њима интересантно и медији креирају то што креирају. Кажем вам и данас у 2022. години и пре 50 година и пре 10 година, фудбал је увек био огледало односа у друштву. Није нама фудбал ни бољи ни гори него остало. Ево, Црвена звезда је 34. у Европи, званично на ранг листи. Знате ли ви овде неку компанију која има „као добар имиџ, добру репутацију“, знате ли и једну компанију у Србији која је 34. у Европи у свом сектору пословања. Не знате, јер не постоји. А шта вам то говори? Да је Црвена звезда у овом тренутку најуспешнија српска компанија. Најуспешнија што се тиче званичне ранг листе, плус тога што је Црвена звезда званично српски бренд. Не постоји већи бренд у Србији од Црвене звезде. По свим критеријумима и параметрима, где год да се појавите, Лисабон, Мадрид, Москва, Лондон… Сви знају за Црвену звезду. Репутација је нешто што у датом тренутку продаје новину и медији су ту који праве вест, а медији праве вест из свог угла и интереса пословања, јер им то одговара због трке са осталим медијима.
Бог вас погледа када вучете храбре потезе
– Ја сам свестан да треба бољи тим, јер само бољи тим прави добре резултате, а добри резултати генеришу веће приходе. А одакле ми паре за боље играче? Ви морате прво да кренете у јуну месецу у сезону и да годину дана радите, трошите, улажете, да бисте у септембру добили новац. То је као да, вероватно имате деде, бабе, кад у аренду узмете земљиште… Он мора прво да узме земљу у аренду, па тек онда да оре, сеје и да чека годину дана на жетву и тек после жетве може да остварује неки приход, а годину дана треба инвестирати. Ми нисмо тад имали новца да уложимо у ту сезону. Тад сам ушао у један, онако, храбар, неки кажу суицидан посао. Окупио сам добар тим, а нисам имао ни динара на рачуну. Тад смо довели Ле Талека, Доналда, Ибањеза, Срнића, Плавшића… Направили смо добар тим. Требало је платити обештећења, требало је дати њима плате, а нисам имао динара у каси, нити сам имао икакве приходе. Ми морамо да направимо тим, да Звезда почне да побеђује, па ћемо после тражити новац и за плате овим играчима, за уговоре и за обештећења и за све остало. Ушли смо у један храбар посао, али то је било једино решење… То је био август 2015. године. То вас не уче на факултету јер то је јако, јако рискантан посао. Читали сте вероватно МекКорман када каже – “Чему вас не уче у Харвардској школи бизниса”. Некад постоје тренуци када треба да урадите нешто чему вас не уче ни књиге ни професори. Тада смо урадили то… То је био почетак августа 2015, кренули смо у серију победа, а нико не пита за плате. Размишљам, доћи ће септембар, октобар, тражиће… 31. августа се завршава прелазни рок, мени стиже понуда за голмана Рајковића – 4 милиона евра. Са тих 4 милиона – Бог ме погледао. Бог вас погледа када вучете храбре потезе, када вучете потезе где желите један огроман искорак на боље. Са та четири милиона евра смо исфинансирали тих пар месеци. После тога се десила сјајна сезона Марка Грујића, а онда смо га у децембру продали за седам милиона Ливерпулу и то је већ кренуло тако. Да нисам тад у августу месецу урадио тај рискантан потез, јер сам довео играче, направио тим без пара, обећао па шта буде, данас Црвена звезда не би била овде. Хоћу да вам кажем да некад морате слушати интуицију, некад морате да радите онако како вам стомак говори, ако хоћете да будете другачији од осталих. И данас знате да постоје разне економске школе које су потпуно дијаметрално супротне једна од друге, где никад није доказано шта је стварно реално, шта није… Слушате највеће економисте света, па се деси да они промаше. Сви они, па и они који су добијали Нобелове награде, нико није предвидео септембра месеца ону велику економску кризу 2008. Тако да кажем, када осетите да је дошао тренутак да направите једну рискантну одлуку, зато што вам то ваша интуиција говори, урадите је. Ми смо то урадили 2015. са Црвеном звездом и довели је на овај ниво где је сада све много лакше – закључио је Звездан Терзић.
