Дебитовао је талентовани Јован Мијатовић за Црвену звезду још 13. октобра ове године и тако постао први фудбалер из генерације 2005, који је имао част и привилегију да заигра за сениорску екипу. Не тако давно, у сличној улози су се нашли неки од најбољих српских фудбалера, момци који представљају нашу земљу на Светском првенству – Марко Грујић, Лука Јовић, Урош Рачић и Иван Илић.
Био је кадет Марко Грујић када га је за утакмицу 30. кола Суперлиге Србије у сезони 2012/13 против Војводине у Новом Саду, позвао Рикардо Са Пинто. Од првог минута добио је прилику високи везиста који је тада имао свега 17 година и 33 дана, да заигра и већ тада показао да ће бити светла будућност Црвене звезде. Знало се дуго за његов таленат, а генерација 1996. коју су чинили још и Вукашин Јовановић и Филип Манојловић, важила је за надарену. Ипак, Грујић је први међу њима добио шансу и са неколико елегантних потеза на центру игралишта већ купио навијаче Црвене звезде, клуба у ком је одиграо 41 утакмицу и постигао шест голова. До његове пуне афирмације дошло је две године касније.
Сви се сигурно сећају дебија Луке Јовића који је уследио годину дана касније у односу на Грујићев, али није било много другачије – поново 30. коло, поново Нови Сад и поново утакмица са Војводином. Тренер Славиша Стојановић указао је шансу момку о коме се причало широм, не само Србије, већ и Европе, а он је за 17 минута на терену успео да постигне гол и постане најмлађи стрелац у историји Црвене звезде када је реч о званичним мечевима. Јовић је и даље власник поменутог рекорда, с обзиром на то да је погодио са свега 16 година, пет месеци и пет дана, а за Звезду је на 48 утакмица постигао 13 голова.
Први фудбалер рођен 1998. године који је заиграо за Звезду је још један „Мундијалац“, а реч је о Урошу Рачићу. У марту 2016. године, Рачић је стигао у Звезду из омладинаца ОФК Београда у којима је био далеко најбољи играч и добио шансу на гостовању против Радника у Сурдулици у финишу те такмичарске године. Рачић је тада имао 18 година и 58 дана, а прилику да дебитује и одигра 11 минута, пружио му је Миодраг Божовић. За Звезду је одиграо 45 мечева и постигао три поготка.
Када је реч о генерацији 1999. и 2000, први су заиграли Лука Илић (против Флоријане са 18 година и четири дана, код Владана Милојевића) и Никола Крстовић (против Младости са 19 година, четири месеца и четири дана, код Владана Милојевића), а онда долазимо до Ивана Илића, момка који је најмлађи дебитант у историји Црвене звезде. Он је са свега 16 година и 15 дана заиграо против Спартака на Маракани у финишу меча, а прилику му је указао Миодраг Божовић. То је још једно Звездино дете које ће наступати за Србију на Светском првенству, а о томе колико је та генерација 2001. била добра говори чињеница и да је Страхиња Ераковић био део исте.
Милош Пантовић (против Трепче са 17 година и 47 дана, код Владана Милојевића), Никола Станковић (против Чукаричког са 18 година, девет месеци и 19 дана, код Дејана Станковића) и Марко Лазетић (против Рада са 16 година и 10 месеци, код Дејана Станковића) су фудбалери из генерација 2002, 2003. и 2004. који су први заиграли за сениорски тим Црвене звезде. Мијатовићу је припала та привилегија да против Ференцвароша са 17 година, три месеца и два дана дебитује за први тим Црвене звезде, а прилику му је указао Милош Милојевић.
Први играчи у генерацијама који су заиграли за сениорски тим Црвене звезде на званичној утакмици:
1996 – Марко Грујић
1997 – Лука Јовић
1998 – Урош Рачић
1999 – Лука Илић
2000 – Никола Крстовић
2001 – Иван Илић
2002 – Милош Пантовић
2003 – Никола Станковић
2004 – Марко Лазетић
2005 – Јован Мијатовић
